Školski list

— 648 —

да се она наређења тичу само врховног надзора, о чему се то високо место у (претпоменутом) допису од 12. депембра 1873. бр. 1164. довољно изјаснило, али да на то одговора добило није, зато да епархијски школски одбори некојих наредаба тичућих се школа у крајину не издају. На ово закључи нар. школ. Савет (од 13. августа 1874. бр. 153. ех 1874.) да се, пошто су силне жалбе и тужбе од свих страна због вређања аутономије стизале, обрати молбом на вис. кр. уг. министарство, ради решења овог питања, и нареди, да се напише представка. После су долазиле жалбе и тужбе са свију страна и саборском одбору и сабору, од којих су најважније ове две сабору предате: од посланика Стевана Чутурила (предата 30. маја 25. седници бр. 531.) у којој се наводе 16. тужбених тачака и предлаже се, да се високом главном војеном заиоведнигатву поднесе жалба с молбом, да нареди да се оптужене злоупотребе одклоне; друга је жалба и молба горњо-карловачког епарх. школ. одбора (од 31. марта 1875. бр. 4^8. ШО. 39.). Ове жалбе упућене су од саборског школ. одбора саборском одбору, а од овог нар. школ. Савету (овде под М. 870.) с тим, да се у погледу тих у жалбама наведених злоупотреба поднесе извештај, и нацрт од представке за вис. гл. вој. заповедништво. После дођу на саборски одбор жалбе и од епархијске скупштине у Плашком држане 8. октобра 1875. с дописом од г. еиископа од истог дана (бр. 1248. Е. С. 107. и 108. овде под С. 0. 629406.) и ово се уступи нар. гакол. Савету (овде под М. 962.) и дођу још неке жалбе од епарх. школ. одбора вршачког (од 19. фебруара 1876. бр. Е. 198. овде под НШС. 65. ех 1876Л па како су сви пређашњи списи уступљени члану нар. цркв. школ. Савета др-у Св. Касапиновићу ради сачинења представкз, тако се уступе и ови. Још пре тога дође молба православне општине голубиначке (од 15. јануара 1876. овде под М. 42. ех 1876) да јој се припомогне доћи до вероисповедне школе. Ту се наводи, како је општина ова, осим онога пута пре четир године дана кад су од политичке власти сва села ове регементе питана: какву би школу радије држали, и сва села се против комуналне за вероисповедну изјаснили, да је општина ова и сада за вероиеповедну, и то не само прав. црквена општина, него и комунално школско веће, и наводи се у истој молби, како су се ови општинари и пред котарским повереником и окружним школ. надзорником за исту школу изјаснили и сувише пристали су и на давање 10% у корист комуналне школе, само да би и вероисповедну имати могли; да су најпосле на поднешену молбу вис. гл. вој. заповедништву и по наредби овог високог места и по трећи пут питани изјаснили се као и оно двапута, и опет им се вероиспо ведну школу држати не допушта. За то моли, да јој се помогне. Оваки је резултат и од жалбе правосл. општине сурчинске. Ова је као и више других имала невољу с учитељем. Од прошлих година вршио је учитељ уједно и црквене дужности своје, а од