Školski list

— 549 —

год. 1873. не хтеде више, изјављујући, да по прописи за крајишке школе то више вршити не мора. Због тога се црквена општина потужи код крајишких школских власти и молила се, али је молба по они прописи негативно решена; најпосле се у својој невољи обрати и овамо с молбом, да би и одавде молба њезина, поднешена вис. вој. заповедништву подпомогнута била. И ове обе жалбе и молбе уступљене буду Др-у Касапиновићу на исту цел, као и предходне, и представка буде поднешена. Нерешена ствар §-а 111. покретана је у НШСавету и позније више пута; у седници од 17. апр. 1876. бр. 86, и у седници од 23. марта 1878. год. бр. 30. и стоји несвршена. Није се дала свршнти на почетку у првој поли год. 1872. док су биле сретније прилике, а после су наступале све незгодније, за то стоји нерешена, и стоји у току. 127. 0 радњи сра. нар. цркв. Школ. савета за сриске народне гиколе у Војеној крајини угарској■ У ствари срп. нар. школа у бившем бачком баталијону и банатској крајини, поднесена је услед оних многих жалби од општина банатских а особито кад је изашла од в. кр. угар. министарства наредба од 27. маја т. г. бр. 3763. од нар. школ. Савета (из седнице од 13. августа 1874. год.) вис. кр. уг. министарству представка и молба, да би се по прев. одобреној уредби за српске народне школе од год. 1872. задржао вероисповедни карактер овим школама, макар да се издржавају и из политичких каса, у смислу §. 61. које одређење стоји и у прев. рескрипту од 10. августа 1868. III. §. 16. а одговара §. 25. од зак. чланка 38. ех 1868. и што нису ове школе ни код највишега места сматране за комуналне, друкче би био излишан придржај §. 111. с тога и на основу том моли нар. школ. Савет да се извршење наредбе од 27. маја т. г. бр. 3763. за речене школе обустави. Под 21. октобра 1874. поднесе и народни сабор представку истом високом месту са молбом, да се кр. уг. зем. школски закон од год. 1868. и на развојачену крајину распростре, чиме би одмах све жалбе престале, и да високо место поступи по §. 25. од 27. закон. чланка од год. 1873., којим се овлашћује, да и донде, док се закон не донесе путем наредаба учини што за ове школе устреба. И у тој представци је наведено, да издржавање школа из комуналне касе не чини школе комуналнима, јер је така граничарска система, да политичке власти утерују прилоге на издржавање школа одређене; јер тако иде ствар брже и боље; а у општинама непомешанима и тако иде оно из встог џепа; за то моли сабор, да се важност 38. зак. чланка од год... 1868. распростре и на бившу угарску сада развојачену крајину. На горе поменуту представку нар. школ. Савету дође одпис вис. кр. уг. министарства (од 7. јануара 1875. бр. 27273. ех 1874. овде под М. 1125. НШС. бр. 84. ех 1875.) да пошто прев. наређени прописи од 8. јуна 1871. год. имају обвезну снагу за крајишке школе, то се исти не могу аутономним статутима појединих конфесија изменути, — и како §. 3. истих прописа за школе,