Školski list

ски савет, те је у једном случају и седми доплатак „у замену седмог квинквенала" досуђен (бр. 141.11888). Ието је тако решавао молбе ради иовишења дотације помоћницима, послужитељу итд. ; ради издатака за реквизите, суилентима болесног учитеља (проФесора); ради припомоћи за научно путовање на светску изложбу у Париз, за лечење учитељу вежбаонице, за издавање књига (бр. 151.|1а89.) и одређивао исплату трошка за гатампање бланкета за исказе и истражног трошка, вођеног „у интересу јавџе службе" (бр. 138.| 1885). А повисио је и таксу за приватне исиите на вишој девојачкој школи у Новом Саду тако, да је 8 ф . улазило у благајницу 7 2 ф . се давало управитељу и 10 ф . проФесорима иснитивачима. У делокругу, прописаном тачком г) 142. §-а Уредбе за српске народне школе, узео је Школски савет на знање, да је у Парага 1887. г. женска школа отворена, у Ст. Сивцу 1888. г. ново учитељичко место системизовано, да је у Кисачу свештеник-учитељ пристављен, да су у В. Кикинди 188 5. г. четири нова паралелна разреда отворена, да је у Винковцима 1886 г. успостављена вероисповедна школа, да је у Сомбору 18)56. г. основано вероисповедно забавиште и да је у Беочину за женску школу модерна и лепа зграда сазидана, за што је дароватељу (®ирми Оренштајн-Шпицер) захва;1а изражена. VI. Издавање наредаба. У границама законодавне власти, стављене му у делокруг, издао је Школски савет у овом раздобју наредбу у ствари ширења знања из вртарства међу учитељима, у ствари забране држања учитељских збсрова заједно са комуналним учитељима (бр. 56. и 168. ех 18о7); у ствари наставне основе за веронаучне предмете и за српски језик на државним средњим школама у Темпгпварекој дијецези (11111887. и 47. 1888.); одредио је предмете пријемног испита за учитељску школу (бр. 93; 1888), завео је исиит из ручног рада за женске и кућарства (бр. 139 1888) и иснит доиуне за оне учитеље, који су невероисповедцу учитељску школу свршили (135|1886). Осим тога издао је наредбу „да епарх. школ. одбори позову све подручне учитеље и учитељице, да од сад имају на крају сваке школ. године писмено поднети извештај о стању евоје школе и навести све мане и недостатке и уједно предложити шта и како би се стање школе и школске оиштине унапредити могло, на према тим извештајима да епарх. шк. одбори даље наредбе издају а уједно те извештаје и овамо саоиште". Да би се у томе правцу темељније радило, а на молбу учитељског збора основних и виших девојачких школа у Новом Саду, дозволио и односно наредио је одржање опште учитељске скупштине 1889. у Вел. Кикинди „с тим, да се на тој скушптини само у представкама учит. збора истакнута два предмета, наиме „уредба" израђена по саб. Одбору петнајеторице о срнеким основним, вишим девоЈачким и учитељским школама. и нацрт правила за „Натошевићев фонд " у расправу узети могу и имају и да се мњења скунштине у погледу та два предлога овом школском Савету поднети имају". Птводом пак извештаја о тој скупштини решено је: „операт учатељ-

Школски лиет

— 617 —