Školski list

— 618 —

ске скупштине о уређењу сри. нар. школа пододбору састојећем се из гг. чланова овог Савета Дра Нике Максимовића, Николе Вукићевића и Јована Бороте издати с упутством, да 1а проучи и о њему овом Савету своје мњење ноднесе; што се тиче даљег рада учитељске скупштине дозволити да се учитељска окупштина дне 4 16. и 5| 17. априла 1890 поново и то у Ст. Бечеју састане, и то'у цељи, да узме у расправу питање о школским књигама, училима, наставном плану за народве школе, о устројењу забавишга и хуманитарних завода за глухонеме и слене и да о тим предметима своје предлоге установи и преко повереника овог школског Савета овамо поднеее ... а што се тиче питања о уређењу срнских учитељских и виших дев »јачких школа то. учитељске зборове сриских учитељских школа у Сомбору и Карловцу и сриских виших дев. шко \и у Н. Саду, Сомбору и Панчеву позвати да питање то у раеправу узму и своје жеље, мњење и нредлоге о уређењу тих школа овом Савету што скорије исднееу".

/ XXVII. Извештај српског народног Школсног савета о раду свом ^ од 1902,—1906. год. < " ^ . * 132. Ш. С. бр. 707. заи. вх 1906. Високи Саборе! Позивно на наредбу Високог Оабора од 1902. год. и односно природне последице 143. §-а Уредбе за српске народне школе од 1872. год. и на праксу, част нам је извештај о раду овог Школског савета од 1902.-1906. год. у следећем поднети: I. Састав и званичење. Председничку част носила и обављала је за свих упитних пет година Његова Светост, г. Георгије Бранковић, митронолит и патријарх српски. Само је за једну седни.цу дисцинлинарне комисије одређен један члан за ас1 ћос председника, јер је у тој ствари председник Школског савета као пријављивач, односно тужитељ уступио председнигатво другоме. У тој истој ствари имао је Школски савет сукоб са својим председником, јер исти једногласно донесено решење Школског савета — пошто се са истим није слагао и иротив истог протест уложио и обратио се кр. уг. Министарству богочасти и јавне наставе — није хтео извршити. Како потпредседник Школског савета др. Ника МаксиЈмовпћ, на кога је у једном случају била и потреба, није