Školski list
— 650 —
VI. Школски савет као уиравна власт. У овом кругу рада свога давао је Школски савет дозволу за отварапе нових српских народних школа, какове су осим Каћа и Жабља у бившој војничкој крајини и Сантова у новој православној опћини: нова српска народна школа на Келебији у Суботици, коју је основао Мила Милосављевић; српска народна школа у Мунари, која је уз припомоћ манастира Бездина отворена; српска народна школа у Торњи, коју је државна власт због трошне зграде пре десет година затворила била, а која се сад уз припомоћ из срп. нар. фондова и епархијског фонда поново отворила ; српско вероисповедно забавиште, које се на место поодавна већ затворене друге школе у Араду отворило; затим српска народна школа са три учитељске снаге у Даљу, која је уз настојање и велику материјалну припомоћ Његове Светости, патријарха Георгија и дра Милана Максимовића 1906. год. на место опће пучке школе отворена. Овим родољубима изразио је Школски савет сво.ју благодарност у записнику. Осим тога поред многих су срп. нар. школа системизоване нове учитељске снаге, што је Школском савету или приликом издавања декрета или и засебно пријављено. Но у многим таковим случајевима је дотични еиархијски школски одбор наилазио на тешкоће, да је понеке опћине и Школски савет морао упутити на извршење своје дужности, а код понеких се је морала затражити и интервенција епархијских административних одбора. Системизована места разредних учитеља (учитељица) помножила су се за ових 5 година са 37, тако да их данас има попуњених равно 500, и то у Темишварској дијецези 203 (пре 5 год. било 196), у Бачкој дијецези 176 (пре било 159), у Будимској 45 (43), у Архидијецези 35 (28), у Вршачкој дијецези 29 (28), у Горњокарловачкој 6 (5) и у Пакрачкој дијецези 6 (пре пет година било 4). И за иланове ва школске зграде наредио је Школски савет и засебно, да се по пропису тачке г.) 142. §-а школске Уредбе морају Школском савету на одобрење подносити, неке су такове зграде зидане или оправљане уз припомоћ из српских народних фондова, а неке уз припомоћ врлих родољуба (Евгена Думче у Чобанцу итд.), којима је Школски савет благодарност своју изјавио. Око подизања и издржавања српских народних шко-