Školski list

— 672 —

Оило „дефинитивног" испита, а у Сомбору се дипломе нису ни данас издале због спора у ствари испитног правилника и бланкете за учитељске дипломе. У погледу трошкова за издржавање подручних учитељских и учитељичких школа стојимо према приликама у Угарској (осим римокатоличких учитељичких и унијатских учитељских школа) на најпрвом месту, не толико по своти, која се на поједине школе троши, него по своти која од тога отпада на појединог приправника (приправницу). Разлика је та тако огромна (код нас 177.4 односно код женских 142.3 К. на годину, а код Румуна 239, код реформата 334, код државе 509, за женске чак 575 К, код абзбуршке концесије 538, а код израелићана 575 К), да се иста ни онда не изједначава, ако урачунамо сгипендије, које из клирикалног или другог ког фонда издајемо уместо интерната, које други издржаваоци учитељских школа имају (сад их — за мушке — и ми имамо). Ако сравнимо број приправника и приправница са бројем учитељских места за које спремамо учитеље, видимо да на два системизована места у Угарској долази један приправник (приправница). По томе би било, да смо се ми (осим саме државе) најбоље постарали за образовање свога учитељског подмлатка — да нам тај рачун не кваре комуналне школе у бившој Војеној Крајини, Троједница, Босна итд., које нам скоро пуну трећину оспособљених учитеља привуку и услед чега за остајемо и у овоМ питању испод средишњег броја у Угарској (има 29089 учитеља на основним школама, 15506 учитељских приправнпка и приправница). А то још у много већој мери важи, кад се мушки засебно узму, особито они у Угарској, јер на преко 300 учитељских места (268 попуњено а на 38 места су учитељице, свештеници итд.) има 116 приправнпка, што није ни за редовне потребе доста, а камо ли да се попуне недостаци. 4) Српске средње школе. На обема српским великим гимназијама на којима је уз 30 редовних професора радио још по један учитељ појања и певања, по један учитељ гимнастике итд., био је (1904. год.) успех следећи: