Slovenačka

МУЗИКА 198

зичко-естетско мишљење, и које нам објашњавају стилску промену музике у другој половини ХУЈ столећа. У уводу „Целом катихизму“ 1579. год. Трубар извештава о петогласном певању свога времена при богослужењу у Љубљани и сведочи за своје време постојање петогласне вокалне полифоније у цркви, са пратњом оргуља и труба, Трубар устаје врло оштро против музике, која импонира само са гласовном силом, или са великом множином гласова, и захтева певање са разумом и срцем.

Стилски истраживач налази у Трубаровом музичко-литерарном раду доста прилога за естет«ке правце онога времена, који захтевају од музике осећајно и духовно изражавање. Налази већ огорчење због старе, скамењене низоземске полифоније ХУ п почетка ХМГ столећа, са њеном само формалистичном, а иначе духовно и мисаоно безизразном контрапунктном машинеријом. У њему већ сигурно налазимо импулсе за стилски нову, модернију, идеалистично високо-ренесансну музику, какву је тада већ дао Талијанима Пиерлуиђи да Палестрина, северњацима Орландо Ласо, а нама велики Јакоб Галус-Петелин. Трубаров усклик „Перложите х тим беседам цилу серце!“ иста је емоција, као што је била она, која је довела Палестрину до нове стилске творевине.

Велики пријатељи музике били су наши реформатори и њихов круг: Далматин, Вид Кисел, а међу другима нарочито словеначки граматичар и педагог Адам Бохорич, који је набавио за оно време огромну збирку музикалија п поклонио је г. 1596. покрајинском одбору. Из Бохоричевога описа те збирке види се велик интерес словеначке интелигенције онога времена за световну музику. То је за оно време п за ондашње прилике огромна збирка, сабрана са универсалним интересом за световну музику. Имамо све разлоге да мислимо, да су били наши музичари у другој половини ХУМ] столећа врло добро упућени и светски образовани у својој

Словеначка. 18