Slovenačka

192 СТАНКО ВУРНИК

певачки хор. Г. 1514. постао је бискуп у Бечу. Он је први заступник низоземске полифоније у Словеначкој. Био је добро познат иу културној туђини. Са Низоземцима и њиховом фигуралном музиком, која је тада била стилски водећа у Европи, била је словеначка музика у непосредном додиру преко композитора Арнолда де Прукх да Понте, рођелог г. 1480. у Бриге. Г. 1589. постао је Арнолд стони каноник у Љубљани, а од 1543. г. до смрти (1545. г.) био је главни хоровођа дворске капеле у Бечу. Чувен је као контрапунктиста и изгледа да ће на темељу тачних истраживања бити проглашен ва човека, који је развоју словеначке музике под низоземским утицајем утиснуо најјачи печат стила своје домовине. За његово време и у деценију после његове смрти „низовемска“ је контрапунктна полифонија достигла у Словеначкој свој врхунац.

У ХУГ веку изазвао је покрет реформације самосталан културни полет Словенаца на свима пољима. Слободу савести су наши реформатори објављивали штампом, а божје истине пропагирали песмом. Као што је већ Лутер, по чијем узору је Трубар почео свој покрет, увидео: колико је важно средство верске пропаганде певање, тако је и Трубар врло много учинио за словеначку црквену музику. Трубар сам, истина, није компоновао, али је саставио са својим друговима после г. 1550. више песмарица. Међу овим мелодијама на религиозне текстове све је рађено за један глас, мелодично-експревивно певање, већином силабично у дорском, фригиском, јонском, еолском, а ређе у миксолидском начину. Те Трубарове мелодије су скоро без изузетка узете из тадашњих или мало старијих немачких протестантских песмарица. Оне песме, које су код Трубара означене као „старе словеначке,“ и оне су преведене са немачког. У Трубаровим уводима у те песмарице имамо драгоцено благо историских напомена, које нам омогућују да познамо тадашње му-