Slovenačka

МУЗИКА 197

јанску, дгата рег тизјса“. 1740. г. давао се ХасеМетастасијев „Артасерсе,“ 1742. г. истога композитора опера. „Деметрио“. До године 1780. имала је љубљанска опера још увек талијански значај, а мање немачки.

Црквена, музика, је у том, вери мање наклоњеном, „просвећеном“ материјалистичком времену пала, као свуда у средњој Европи,

Боље је у то време цветала световна музика. Мецена, барон Жига Цојс је компоновао за „Хођејрићпе“ словеначке уметке. Прву оперу добили смо ми Словенци на словеначком језику г. 1780. са „Белином делом камничког „шолмаштра“ (учитеља) Јакоба Зупана, које се међутим, на жалост, изгубило. Зупану и његовоме „Белину“ је следио г. 189. Антон Линхарт са две веселе игре са певањем. Талијански смер се показује у Х1Х столећу како у црквеној музичкој продукцији и репродукцији, тако и у приказивању талијанских опера и извађању талијанских световних црквених ВИМЕ зиција. У Љубљани је поред „немачког театра“ још и „талијанска опера“, и филхармониски концерти имају у програму Талијане и Немце. Филхармонија, у рукама домаћих Немаца, цветала је лепо; позната је била по целој Европи, и бројала је многе одличне музичаре као своје почасне чланове, тако: Дусека, Хајдна, Паганинија, Хитенбренера, Кројцера и чак самога Бетовна (1819.), који је Филхармонији чак посветио своју пасторалну симфонију (УП. Још и данас чува њена архива својеручно писмо великога мајстора, који се захваљује на почасном чланству и обећава посвету једног већега дела.

Домаћи композитори су са правом народном свешћу помогли развој музике у Словеначкој. Један од најважнијих био је Гашпер Машек (17941878., који је много компоновао за цркву, као и две опере и једну оперету. Његов савременик Грегор