Slovenačka

ПРОСВЕТНЕ ПРИЛИКЕ 205

школи, у надлештву и јавном животу признаје се од стране државе једнакоправност свих језика. Дабогме да су остале многе од наведених наредаба само на папиру. Следеће године изашао је још један државни закон, који је уредио односе између школе и цркве, а 14. маја 1869. државни основно-школски закон. Садржавао је 48 чланова. Неке одредбе овога закона биле су промењене 1883. г. Дефинитивни школски и насшавни ред за опшше основне и за грађанске школе изашао је на подлози оба пређЂашња закона тек 1906. и имао је 228 члана. У појединим покрајннама објављени су и нарочити извршни прописи.

Да угоде зихтевима државног школског закона много учитеља се побринуло за школске књиге за разне предмете. Више Словенаца је показало у том погледу толико темељитости, да су од њих саставзђене књиге употребљавали и Немци а и други народи. Такав заслужни радник је био Фран Мочник (рођен 1814. г.), који је саставио нове рачунице, које су употребљаване дуго у разним издањима и преводима у аувтриским школама. За земљопис, и то у првом реду за средње школе, саставио је Словенац Блаж Коцен немачки географски атлас, који «се употребљавао у целој Аустрији до 1918. г. пи доживео 48 издања

За развој школства било је основано више листова за школу и учитеље. У Пеловцу је Андреј „Ајншпилер основао 1854. т. лист Учишељски Товариш (друг), који је сада најстарији словеначки часопис. А Иван Томшич је основао лист за омладину Вршец (Вртић). У Љутомеру, у Штајерској, основао је учитељ Иван Лапајне лист Словенски Учшшељ, који је излазио од 1875. г. до 1877, Учитељи у Горичкој имали су од 1880. г. свој ортан Шола (Школа). Када је дошла од министарства просвете у Бечу 1886. г. наредба, да се морају полагати испити о способности за основне и трађанске школе и на словеначком језику, написао