Slovenačka

ПРОСВЕТНЕ ПРИЛИКЕ 209

једине, мање важне предмете у вишим разредима. Пре светског рата било је на словеначком подручју 16 гимназија са 3344 ученика Словенца, а реалки је било 6 са 765 Словенаца.

Учитељске школе су биле у Словеначкој: 2, за мушке и 5 за женске. У Љубљани је била учитељска школа основана као нормална школа већ г. 1778. и преуређена г. 1867. у мушку учитељску школу. Женска учитељска школа је била основана г. 1870. п удружена са мушком учитељеском школом; а г. 1921. постала је самосталан завод. На обе је немачки језик имао првенство, неки предмети почели су се предавати на словеначком тек год. 1881. и тако је остало до ослобођења. У Марибору је: била од г. 1802. препарандија. За женске је било у Словеначкој још неколико приватних женских учитељских школа. Словеначке учитељске школе, мушка и женска, постајале су у Горици.

После Ослобођења. Ослобођење је донело Словенцима слободан полет школства. Тај добитак је само штетио губитак приморског и корушког словеначког подручја и страх, да се не однароди цела трећина Словенаца.

У Словеначкој, школство је брзо преуређено потпуно у народном правцу. Нова „Народна Влада“ је одмах 1918, г. привремено преузела све школетво и учитељство под своју управу, тега моћно подупирала. Одмах се утврдило начело, да наставни језик на свима школама буде словеначки.

Наредба највише словеначке школске власти од 8. јуна 1921. год. наглашавала је, да учитељ. треба да ради и изван школе на свима просветним подручјима. Тако ће учитељ постати стварно васпитач народа. Велика пажња се указивала телесном васпитању омладине. Обе велике словеначке гимнастичке организације „Соко“ и „Орао“, основале су нарочита оделења за нараштај. За проповедање: трезвености и за противалкохолни рад организоване су по школама чете „Младих јунака“. Укупни

Словеначка 14.