Slovenačka

ПРОСВЕТНЕ ПРИЛИКЕ 221

основали „Словенску Стражу, која је радила са приближно истим циљевима, а ипак са мањим апаратом. После ослобођења је основана „Југословенска Матица,“ која је постала главна народна одбранбена ' организација, која има своје филијале по свима већим крајевима, без обзира на политичку припадност. Исто тако се добро раширила и организација „Јадранске Страже.“ Корушчанима посвећује највећу пажњу друштво „Госпосветски Звон“ у Љубљани.

Осим наведених било је још и много мањих специјалних друштава. Резултат тога је, да је постало друштвено учествовање у Словеначкој веома популарно и тако интензивно, да је данас тешко. наћи општину, у којој не би било не једно, већ по више разноврсних друштава. Друштвени живот су највише водили учитељи, духовници и ђаци, а дабогме и остали интелигенти.

Развитак друштвеног живота потврђује статистика. Друштава, уписаних у друштвени катастар у Љубљани и Марибору месеца јуна 1927. било је: у љубљанској области 2861 и у мариборској 1961 скупа 4.372 друшшва. Од ових је било у мариборској области 88 политичких, 699 културно-просветних, 494 стручних и привредних 815 хуманитарних и 95 разних других друштава.

Што су постала друштва тако важан орган. цивилизације међу Словенцима, то је било могуће, јер се је основно школство у Словеначкој тако добро развило, да је било на послетку, у години 1910. у бившој Крањској међу људима преко 20 година само још 12%) неписмених, у словеначкој Штајерској (у главном салашња Мариборска област) 10.559, у Горичкој 189, у Корушкој 25.6%/. неписмених. Просветни рад се могао вршити зато у пздашној мери помоћу штампе. Основане су издавачке организације, у првом реду већ наведена. „Дружба Св. Мохорја“. Више за интелигенте је издавала књиге „Словенска Матица“ у Љубљани; у