Slovenačka

22 АНТОН МЕЛИК

ним појавама, но и овде је ипак земља доста обрађена и настањена. Према западу и југу земљиште св све више издиже; на северу су на јужном рубу Љубљанскога Барја веће висине са Кримом (1106 м.) у средини, а на југу на обе стране кочевског поља Рог (1100 м.) и Готенишки Снежник (1289 м.) ; све наведене планине су покривене огромним, делимице буковим, а највише јеловим шумама, У средини се дижу простране висоравни од 700—800 м. висине; то је карсно земљиште мале плодности, али ипак обрађено и насељено. И колико има текућих вода, оне теку тесним, местимице кањонским долинама (Ишка, Купа), зато је овај предео најмање проходан и представља крајеве који су највише удаљени од железнице.

Западно се ниже од горње Купе, која тече кров шкриљасто земљиште, преко Ложа, Церкнице, Планине према Идрији, низ карсних поља са понорницама и периодским језерима (Церкнишко језеро, Планинско поље и др.) ту су еконцентрисана знатнија места (Лож, Церкница, Планина), чије се становништво осим трговине дрветом бави још и ратарством.

Западно од наведених карсних поља диже се највиши део словеначког Краса; то су високе планине Снежник (1796 м.), Јаворники (1268 м.) и Хрушица (1800 м.); њиховим источним рубом иде државна граница међу нашом краљевином и Италијом. Ова узвишења су покривена огромним шумама. Наставак Хрушице према северозападу је Трновска шума (до 1495 м.), која се пружа до средње Соче; на њеној северној страни протеже се онамо до Соче и доње Баче појас висоравни од 700—800 м., на обе стране Идрије (5600 становника), која за свој развитак има да захвали само руднику живе.

Југозападно од области највишег словеначког Краса настају котлине у старотерцијарном пешчару, које чине шире долине са нормалним површинским токовима ; то су долина Реке, басен Пивке, у коме

Ма.

бај па“ јона ааг |