Slovenačka

ГЕОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД 25

средишта саобраћаја са странцима на језеру Порече и Врба).

Површина Целовачке котлине је разнолика. Равнице имамо крај Драве, где се протеже у уском појасу поред реке Рож (доњи и горњи), од Бељака до ушћа Беле, даље Подјуна, шира раван међу Дравом, Пецом и Обиром, а на левој страни Драве је Целовачка равница са Госпосветским Пољем, где је било некада седиште словеначких војвода старе Карантаније; најзад валовита, а врло лепа Великовска равница међу Дравом и Свиншком планином. Целовачка котлина је насељена слично као остала Словеначка; њено становништво се бави у главном ратарством и сточарством, а врло важно је и шумарство, иако је шума великим делом у поседу немачких власника. Индустриско место су Боровље са оближњом Бистрицом; ту је развијена фабричка прерада железа са старим пушкарством.. Иначе су места Великовец, Плиберк и т. д. само локална средишта, а више индустрије и трговине је сконцентрисано у Целовцу (26.000 становника), који је и главно место корушке покрајине и има због тога бројно чиновништво; на послетку Бељак, који се је у последњим деценијама јако развио (22.000 становника) због живе трговине и саобраћаја са Италијом (дрво). У погледу поднебља Пеловачка котлина се од остале словеначке територије разликује по томе, што има оштрију климу, нарочито врло студену зиму, а и хладније лето; због тога се ту не гаји кукуруз, а место пшенице сеје се много раж. Винова лоза успева једино код Житаре Васи, где је област отворена према топлом југу.

Три добра пута, сада аутомобилски друмови, воде из Целовачке котлине преко Караванки на Горњу Саву, и две железнице, једна главном долином преко талијанске територије код Трбижа, а друга кроз каравански тунел (преко 8 км) код Јасеница. Особито је, пак, важна железница, која