Slovenačka

40 милко кос

тод. на једанпут га је нестало, ваљда је постао жртва немачко-моравског споразума, који је тада склопљен. Салцбуршка црква завлада опет у Доњој Панонији.

Доњопанонске словенске кнежевине нестало је. Панонију је добио 876. год., после смрти краља Лудвика Немачког, његов син Карлман, који је већ од пре управљао Источном Марком на Дунаву (од 856.), Карантанијом (од 861.) и Баварском (од 865.). Али Карлман није задржао Карантанију и Панонију сам, него је предао ове земље мало затим своме ванбрачном сину Арнулфу, који је обадвема покрајинама управљао до свога избора за краља (837.). Ратови, које је 892.—894. водио краљ Арнулф са моравским кнезом Светополком, довели су на политичку позорницу нов народ, Мађаре, чија је појава на источним границама франачке државе од највећег значења и за даљу судбину словеначке земље.

· Караншанија и њене марке. — Инвазија угрофинских Мађара значи почетак новог поглавља у историји словенских племена у Подунављу и Источним Алпима. Освојењем великих равница на Тиси и Дунаву у последњим годинама 1Х века спречили су Мађари за увек територијалну везу између јужних и северних Словена, Откада их је краљ Арнулф позвао у помоћ против моравских Словена, постали ву Мађари велика опасност и за запад. Најпре су потчинили словенска племена у Панонији, а онда је дошла на ред подунавска Источна Марка. Већ почетком Х века упадају они у Карантанију, и правцем великих римских друмова иду њихове провале преко словеначке земље до у Италију. Наравно, да су у свима тим крајевима том приликом пропадале политичке и културне институције, а да је исто тако прекинут и колонизаторско-германизаторски рад Немаца. Једино полуострво Истра, са својим положајем удаљеним од главног пута за Италију, и централна словеначка

у

врР: __тагаћ“ = 7: | = п-иј ај а њом а.

Да ко

Џи