Slovenačka

ИСТОРИЈА 41

покрајина Карантанија, опасана заштитним планинама, могле су и у првој половини Х века продужити донекле свој ранији политички живот. Средишња државна власт, онда у највећем расулу, није била у стању да штити своје насељеничко подручје на истоку, а Словенцима у Панонији и око Саве као да није ни било много стало до тога што су једну страну власт заменили другом, која их је иначе много подсећала на некадашњу аварску.

Јачање немачке државне власти за владара из саске династије, нарочито краља и цара Ошона 1, било је од већег значаја за мађарско питање и за даљу судбину словеначке земље. После битке код Аугсбурга (955. почиње, — пола века после прве, друга етапа колонизације и гтерманизације словеначке земље. Опет се спомињу имена грофова и маркгрофова у пограничним земљама. Немачке цркве, нарочито баварске, добивају велике комаде краљевске земље на читавом подручју од Дунава до Јадрана. Од доба Отона највећи део словеначке земље налазио се у политичком саставу „Светог Римског Царства,“

Од Дунава до Јадрана основан је један венац пограничних маркп за заштиту државе на истоку. Марке су с почетка биле још у вези са старом Карантанијом, око које се у главном нижу. Границе тих марки према истоку, које се полако развијају из пограничних територијалних пасова, имале су једну у географској структури мало утемељену линију, која је постала од највећег значаја за даљи индивидуални развитак Словенаца. Од севера према југу иду: Источна Марка на Дунаву, Карантанска, Марка на средњој Мури и горњој Раби, Птујска Марка на средњој Драви, Савињска Марка на Савињи, Крањека Марка на горњој Сави, п Истарска Марка. Читаво ово подручје марки на источној граници римске државе подељено је у грофовства, којима стоје на челу грофови са карактером војничких заповедника и великих државних чиновника.