Slovenačka

ИСТОРИЈА 43

танска Марка, то јест од прилике данашња Горња Штајерска, беше одељена од уже Карантаније и почела је да живи својим посебним животом. Све јаче цепање марки од уже Карантаније ускорило је и то, што на карантанском војводском престолу од 1089.—47. год. није било војводе, када владар, бојећи се поновног партикуларистичког покрета, није хтео дати ником Карантанску Војводину. Војвода Велф п његови наследници управљали су само Карантанијом и Веронском Марком.

Даље расуло Велике Карантаније ускориле су у другој половини ХГ века брзе промене на војводском престолу уже Карантаније. Измењивање војвода из различитих породица стоји у уској вези са ондашњим династичким борбама у Немачкој, нарочито у саској династији. Карантанија се даје често као награда у тим борбама, али се догађало да неки од новопостављених војвода уопште нису дошли до власти у земљи. У таквим приликама разумљиво је постајање самосталних перифериских марки и њихово цепање од уже Карантаније, односно, сада већ зване Корушке.

Посебним политичким животом почињу да живе у ХГ веку марке у јужном делу некадашње Велике Карантаније: Крањска и Истарска Марка. Њихова политичка судбина је већ од 1Х века даље често заједничка и више у вези са приликама фурланско-италског запада него северозапада.

И Крањска је организована, после престанка мађарских најезда, као посебна марка. У ХГ веку обухватала је она подручје од Јулиских Алпа и Караванки на северозападу, до Снежника и Горјанаца на југу и истоку, а изгледа да је и марка на реци Савињи стајала у ужој вези са Крањском. Данашња Бела Крајина сачињавала је још део хрватског краљевства, а Випава и Постојна део Фурланске Марке. Познати су нам по имену неки крањски маркгрофови. Међу њима је најважнији Удалрик из породице Вајмар-Орламинде, који је