Slovenačka

44 милко кос

као унук истарског маркгрофа Вецелина после средине ХТ века наследио и Истарску Маркгрофију и владао тако Крањеском и Истром до своје смрти (1070.).

Истра је сачињавала једно време део Фурланске Марке и Италског Краљевства. По свом географском положају остала је више мање сачувана од непријатељских инвазија и одржала је жив континуитет са римским, византиским и каролившким добом, што је, као пи њене везе са Италијом, дало овом полуострву, нарочито његовим романским градским општинама, нарочит положај у политичком, правном и културном погледу.

У самој ужој Карантанији или Корушкој проширио је, место стално отсутних војвода, своју власт син евргнутог војводе Адалберона по имену Марквард. Своје очинске поседе добио је натраг, а знајући искористити противности између круне и ондашњег карантанског војводе Бертолда, задобивао је све већу власт у земљи и спремао своме сину Липутолду пут до карантанског војводског места. Доиста, краљ Хенрик ЈУ 1077. год. дао је војводину Карантанију и управу Веронске Марке Лиутолду, сину Маркварда од породице Епенштајн. Ова промена на карантанском војводском престолу уветована је метежима за време борбе око инвеституре, која је нашла јак одјек и у словеначким покрајинама.

Краљ Хенрик ТУ није у својим најкритичнијим годинама дао Карантанију Липутолду само зато, што је овај имао фактичну власт у земљи, него и зато, што се је могао ослонити на њега у својој великој борби са папама. Исто се је догодило 1077. год. и са Крањском, Истром и Фурланијом. Год. 1077. после понижења у Каноси и после избора противкраља Рудолфа Швапског, дао је Хенрик, да би осигурао помоћ оглејског патријарха Сигехарда, његовој цркви грофовства Фурланију, Истру и Крањеску. Тако је овим политичким про-