Slovenačka

ИСТОРИЈА 58

ку босанског бана п доцнијег краља Твртка 1, што је Цељскима касније отварало изгледе на босански престо. Моћ грофова Цељских основао је тек син Хермана 1 гроф Херман П (7 !485.. Уске политичке и породичне везе Хермана П са царем Сигмундом, коме је дао за жену своју кћерку Барбару, донеле су му многа имања и достојанства (од 1406. год. гроф цељски и загорски, бан далматински, хрватски и славонски). У ужој домовини добио је Херман 1422, год. велико наслеђе трофова Ортенбуршких са великим имањем у Корушкој и Крањској. Његов син и наследник Фридерик П'(7 1454.) добио је заједно са својим сином Улриком П достојанство и чин државних кнежева (1436.). Напредак Цељских довео их до љутог непријатељства са Хабебурговцима. Дошло је до многих ратова, у којима је нарочито много трпела словеначка земља. Хабсбурговци су се бојали, да би се могла на југу развити самостална држава Цељских грофова, која би им одузела њихове земље и спречила пут до мора. За време последњег мушког члана из породице Цељских, грофа Улрика П, који је био ожењен Катарином ћерком деспота Ђурђа Бранковића, постигла, је породица своју највећу политичку снагу. Улрик П заплео се у велике свађе око угарског наследства, што је довело до дугих ратова између цељске и корвинске партије у Угарској, а онда и са Хабсбурговцима. Када је после смрти Јанка Хуњадија постао гроф Улрик краљев намесник у Угарској, побудило је ово код корвинске партије велико незадовољство, које је довело до убиства последњег Цељског грофа у београдској тврђави (1456.). Главни наследник огромног цељског пмања у словеначким, хрватским и угарским земљама постали су, према једном 1448. год. селопљеном уговору, Хабсбурговци.

Ради политичких, породичних и територијалних веза Цељских грофова са словеначким, хрватским и српским земљама говори се често о тенденцијама ове породице, да су наводно намеравали осно-