Slovenačka

54 милко коб

вати велику југословенску државу. Али о таквим националним тенденцијама ове немачке породице у оно доба уопште не може бити говора. Цељски, ојачали у племићском партикуларизму против Хабсбурговаца, ширили сву, са великим политичким талентом и праћени срећом, своју политичку и територијалну експанзију у правцу југа и истока, јер су политичке прилике онда тако тражиле. Онага и имања грофова Цељских на словенском југу могли су дати основу за једну државу на територији Срба, Хрвата и Словенаца, која би временом могла постати и народна, али о таквој држави у ХУ веку још нема говора.

Осим племићске цељске, претрпели су Хабсбурговци у ХУ веку и другу јаку кризу, сталешку, која је често била у вези са првом. Већ од почетка хабебуршке власти подржавали су је сталежи у различитим приликама. У словеначким земљама дошли су племићи до већег политичког утицаја најпре у Штајерској, нарочито приликом честих промена на војводском престолу (Траунгауци, Бабенберговци, Отокар П Пршемисл, Бела ТУ, Хабсбургтовци). У ХШ веку, нарочито за време аустриског интерегнума и после тога насталог доба хабебуршких концесија, дошли су племићи до већег политичког значаја и у Корушкој и Крањској. Апсолутистички режим војводе Албрехта смањио је сталешку власт, али сукоби Хабсбурговаца са Вителсбасима и Луксенбурговцима, затим финансиске потребе, свађе у владајућој кући и честе деобе аустриских земаља између појединих чланова династије, све је то у ХЈМ и ХУ веку само подигло моћ сталежа. Средином ХУ века раде сталежи заједно са Цељским грофовима на све већем смањивању хабебуршке моћи. За решавање разних питања састају се и сабори појединих покрајина, а и генерални сабори више суседних покрајина; тако су се састајали сабори за такозвану Унутрашњу Аустрију, то јест заједнички за Штајерску, Корушку и Крањ-