Slovenačka

58 милко кос

звани на словеначком и „празници“. Седели су на својој земљи, на „слободној“ хуби, с које их није могао макнути господар, а с које се ни сами нису могли макнути. И они су плаћали и служили господару, али не у оном обиму као неслободни. Били су ослобођени од извесних радова, делимице и од тлаке. Могло се догодити да је и неслободни постао путем „ослобођења“ полуслободан.

"Сасвим слободних словеначких сељака било је после прелаза у немачки државни и друштвени поредак све мање.

Око 1200. год. је словеначка земља у територијалном погледу већ подељена. Крунске, владаоцу припадајуће земље, изгледа да нема више. У колико нису земљу обрађивали територијални господари сами са својим дворским особљем у властитој режији, подељена је око 1200. год. скоро већ читава земља у хубе и предана у обрађивање. Наместо пређашње експлоатације у великом обиму, почиње од ХП века већ рационална, која тражи бољу земљу. Нова локална колонпзација, која је у ХШ—ХУ веку доводила нове немачке досељенике, морала је за њих тражити места високо у брдима и дубоко у шумама.

Несташица земље од ХШ века је и код Словенаца један од узрока наступајуће економске депресије. Сељачке хубе морају се делити. Са порастом сталешке снаге и уређења расту и порези. „Земаљска господа“ траже све више данака. Чести ратови Хабсбурговаца изискују велика новчана средства, која сваљују територијални господари на сељаке. Многи сељаци траже спас бегством у градове, јер им је „градски ваздух — слободни ваздух“.

Као у ранијем, тако није била ни у каснијем средњем веку маса сељака у словеначкој земљи у социјалном и правном погледу јединствена. Слободних сељака остало је мало, више у германизираним него ли у словеначким крајевима. Неке врсте