Slovenačka

ИСТОРИЈА 57

словеначка територија коначно смањила на мали појас између Рабе п Муре. Словеначке енклаве у Фурланији, — постале уосталом у касније доба, денационализиране су својом романском околином у другој половини средњег века У Истру су се селили Оловени кроз цео средњи век у споријем темпу све до пред зидине романских градских општина. Можемо казати, да се граница компактне словеначке територије према компактној немачкој помакнула у ХШ веку у главном на ону линију, коју познајемо из прве половине ХЛХ века, а да је западна словеначка граница према компактном романском елементу остала кроз тринаест векова у главном иста.

Нове токове у колонизацију словеначке земље унели су манастири, који се иначе оснивају сразмерно доста касно, у ХП и ХШ веку. Као и на другим странама представљају манастири и код Словенаца локална економска и културна средишта. Нарочито у своје прво доба добивали су велика имања, било од оснивача самих, било од других лица. Купњом и заменом кушали су све више арондирати свој околни терен.

Сељаци. Највећу масу словеначког народа у средњем веку сачињали су сељаци. Словеначки сељаци живели су после прелаза у немачки друштвени поредак у врло различитим правним и социјалним односима. Неслободни пли сужњи обрађивали су господару или дворску земљу, или су били намештени као земљорадници на осталој у имања (хубе) подељеној земљи. Сасвим без права, нису били ни једни ни други, само што су они, који су били намештени на хубе, у економском погледу били нешто независнији. Сужањство их је тиштало и везивало за земљу и од хубе се нису мотли макнути без пристанка господаревог. Од своје сужањске хубе плаћали су данке и одрађивали господару тлаку.

Нешто бољи положај су имали иолуслободни,