Službeni list Srpske književne zadruge

ХХП

има да прими и овери управин рад. Иначе, требало би саставити једно друштво, које ће да дискутује реченице из појединих списа. Најпосле због једне реченице или и целе једне стране не може читав један спис изгубити вредност, па ма то било баш и по све наопако. У толико мање, кад то није случај.

(6 те стране ја сам задовољан литерарним радом управиним, у толико више, што знам и шта ће управа у будуће издавати и што управа неће ићи назад, него стално напред, имајући на уму задатак СОрпске Књижевне Задруге, задатак овога расадника српске књиге и корисних мисли.

Друго је нешто, господо, о чему скупштина више може дискутовати, што управо и треба да буде њен круг данашњега рада. То би била она материјална страна рада управина. Литерарна страна — кад смо већ усвојили овај термин — видели смо каква је. Њу, каква била да била, скупштина не може мењати. Али скупштина се може бавити овим питањима: да лије управа у том погледу очувала интересе Орпске КЕњижевне Задругег Да ли се стара да прошири круг свога рада и да ли мисли још што год предузимати > Ова питања треба да су у нашој надлежности, тим пре, што је, по закону, управа и одговорна: ако би расипала и дугове правила. Ако би се опазило да управа злоупотребљава наше поверење, могла би се од ње пи штета накнадити. На тој страни мислим да се треба више задржати. Шта више и сам бих имао неколико ствари да напоменем, управо неколико предлога које мислим ставити управи до знања. Али их остављам кад на то, т.ј. на предлоге, дође ред.

На послетку мислим да ћу погодити мњење и осећање свију вас, ако кажемо управи: хвала на досадњем раду око унапређења Српске Књижевне Задруге. — Предлажем збору да извештај управин, овако како је прочитан, прими, пи да пређе на дневни ред.

Председник. Има реч г. Јован Томић.

Јован Томић. Господо, на првом месту имам да напоменем, а уједно да замолим управу да у ово-

дневној штампи. Ја понављам: ово је скупштина која