Službeni list Srpske književne zadruge

| 1 1 |

ХХШ

тодишњем извештају зборском исправи оно што је лањске године погрешно записано. Овде (у годишњем извештају за 1898. год.) изгледа да сам ја био у забуни па нисам знао шта се говори и да сам запитао предтоворника и тајника: шта се говорпг По ономе како је записано, моје речи немају везе, а ја сам, чини ми се, говорио потпуно логично; 2нао сам и шта се говори и шта ћу одговорити. Међу тим овде се не види да он лично о мени говори. Ја сам казао: да „треба надгледати рад задругиних писаца.“

Ја сам то казао у овом смислу (а то кажем сада за то што ће то имати везе и са УШ. колом): „Кад неки писац изради неки спис, онда тај спис треба да одговара идеји Српске Књижевне Задруге; да извесна питања не може прескочити ни на који начин...“

Председник. Молим вас, господине, да пређете на дневни ред. Реч је о извештају управе Срлске Књижевне Задруге — о њеном раду за ову годину.

Јован Томић. Што се тиче издања УШ кола, ја ћу да напоменем да се има замерити литерарном одбору Књижевне Задруге, јер је он штампао дела онако како су она дошла на.оцену, и како су се могла избрати. Ја сам пажљиво промотрио издања УЈШ кола = да ми се не би могло пребацити као лањске године — те ћу прво да напоменем: да има основа оно што је г. Јовановић казао да треба да се начини програм рада управног одбора Српске Књижевне дадруге. Она нема извесне норме или цензуре: какве ће списе узимати и како ће им предговоре писати. (Ограђујем се од тога да се мисли да се ја нудим). Наишао сам пак на једну врло чудновату лојаву: да један пише предговор. други исправке, а трећи — додатак. Моје је мишљење: кад неко штудира писда, па папише предговор, а неко други напише примедбе. да онда нема везе у томе послу.

Има и друго нешто, на што могу обратити пажњу. Пре сам рекао о приповеткама Лаве Лазаревића да су све могле изаћи у једној књизи, па да не изнесу више од 19 табака. И ја сам се збиља уверио да сам