Službeni list Srpske književne zadruge
СТРАНА. 94.
СОРПОКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.
БРОЈ 4.
ових дана, те да и. вадругари ван Орбије добију књиге пре Божића. Задруга се с правом нада, да ће задругари правилно схватити ову неприлику, која је сасвим ван домашаја Задруге, и да неће Задрузи замерити ово мало одлагање експедиције, које би се могло избећи једино по прескупу царину, по превелик ивдатак ва Задругу, који би је јако оштетио: а задругарима је као пријатељима Задруге свакако милије пи мало закашњење него ли Задругина штета.
Молимо поверенике да ово објаве и објасне задругарима, како би сви знали и це-
нили како ваља ово закашњење.
БК <=
Одзиви о Задругиним издањима
Српеки Књижевни Гласник у свесци од 15. новембра ове године доноси о овогодишњем колу из пера г. д-р Ј. Скерлића овај приказ:
Орпека Књижевна Задруга очевидно напредује, п то ће обрадовати сваког пријатеља, ове корисне народне и књижевне установе. Она је изишла из тешке материјалне кризе у коју је била запала, број њених чланова се удвојио, и добро опремљено коло долази на време у руке многобројних читалаца.
Овогодишње, ХМ коло, има седам добрих књига. У издању Драгутина Костића, а са предговором Јована Окерлића, изашао је први део давно обећаних п жељно очекиваних песама, Војислава Ј. Илића. Збирке од 1887 и 1899 године биле су врло непотпуне, и у данашње доба постале су књижарска реткост, п једно потпуно, критично п популарно издање ових песама била је једна од преких потреба наше књижевности. У ову књигу ушла су добра по-
ловина песама Војислава :. Илића, а за'другу |
свеску задржале су се политичке, социјалне, сатиричне п пригодне песме, као и овеће, епске песме. Келети би било да се та друга свеска не чека дуго, и да Задруга, у издавању Војислава Илића, иде доследно до краја, да га изда у целини, поред лирских и епеких песама, да и његове драмске огледе и покушаје у прози. — Од Љубомира IL Ненадовића, који сада први пут улази у издања Орпске Књижевне Задруге, узет је најбољи п најзанимљивији његов путопис Писма из Италије, чији је пнтерес повећан познатим лепим причањем о владици Раду. — Зона Замфирова је добро позната читаоцима Српског Књиосевног 1'ласника, тле је прво изишла у току 1903 године. Писац је нарочито прерадио, п, нешто измењена и допуњена, ова занимљива пи живопиена, нишка приповетка сада изилази пред шири круг читалаца Српске Књижевне Задруге. Последњих година, Српска Књижевна Задруга је почела оно што се од ње са правом тражило: · почела је издавати живе, нарочито млађе писце. Ове године учињен је избор из три свеске С планине џи испод планине од Петра Кочића. У
ову књигу ушле су приповетке: Јаблан, На Марконовом точку, Гроб слатке душе, Зулулм Симеуна Бака, Истинитаи зулум Симеуна Ђака, Мргуда, Ероз свјетлост, Кроз маглу, Мрачајски прото, ћроз мећаву, Јајце п крепка сатира Јазавац пред судом, чије ће пето издање у скоро изићи. Приличан део ових лепих приповедака познат је читаоцима Српског Књиосевног Гласника, где су раније изишле. У преводу и са предговором д-р Николе Вулића изашао је у овом колу и први део Енејиде Публија Вергилија Марона. Из словенских књижевности узета је Мртва стража од ЂБолеслава Пруса, у преводу Лазара Р. Кнежевића, и Баја-Гање, од ваљаног бугарског писца Алека Константинова, у преводу Аксентија Бацете Рујанца, а са предговором Јеремије Кивановића. Поред све локалне боје и етничких 060бености које има, ова историја о бугарском Тартарену, Баја-Гање има много опште-балканских црта, и ова паметна и истински родољубива сатира говори о нашим заједничким социјалним и
моралним невољама. Извесно је да ће ово дело,
које нагони у исти мах на смех и изазива озбиљно размишљање, и које се са пуно разлога, сматра за једно од најбољих дела модерне бугарске књижевности, бити схваћено и са допадањем примљено и код српске читалачке публике.
Оно што чини да ово коло добро изгледа, то је што се Задруга отресла старе своје маније о издавању несварљивих и нелитерарних српских „класика“, и што је дала легитимно место живој, данашњој књижевности. У томе правцу, задруга не треба да се заустави на по пута. И ако овогодишњи књижевни конкурс није имао успеха, ипак и на даље треба покушавати, тако да Задруга објављује и нове и неиздане ствари и да чини моралну и материјалну помоћ онима којима је најпотребнија: живим писцима, а нарочито млађима међу њима.
дамерити би било овоме колу што од седам књига све је чиста књижевност и забава, док ниједна није посвећена науци или поуци,
Ј. С.