Službeni list Srpske književne zadruge

СТРАНА 16.

Књига износи петнаест штампаних табака, укоричена је у лепе платнене корице, и стаје за задругаре свих врста само 7.50 дин. односно круна, за незадругаре 2,50 дин. односно круна. :

Повереници имају за свој труд 12'/0.

Задруга још има нешто и од ранијих књига

Обраћа се пажња повереницима и купцима, да се од сада У коло може добити само без св. 30.,. а од ! кола само свеске !., 8.,5., 7., од МШ кола.само свеске 51.,52., 55. 59. а од ХМ

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА

|I.

кола само свеске 100., 101., 102., и 108. Према |

БРОЈ 2.

Забавникових и продаје их по одређеним ценама у списку Задругиних издања и у бр. 2. овога листа од 20. октобра 1908. године, а повереницима даје за труд 20%о од тих цена.

Моле се повереници да настану и упишу што више уписника на осму књигу Зааавника, па улоге пошљу што пре.

томе се моле повереници да више не примају претплату на цело !, УШ и ХУ коло, већ само на поједине свеске од њих, а на У само онда, ако купац пристаје да га узме без свеске 30.

5

Реферати о понуђеним делима.

1. Реферати о Пауцима од Ива Ћипика.'

Пауци имају јаких разрађених сцена оних којима је Ћипико најиздашнији — имају снажних, трезвених и простих описа природе и догађаја (пуцњава о Божићу, сунце на снегу, месец на снегу, итд.), крепких читавих пасажа и појединих израза (н. пр. један који подсећа чак на Смрт Смаил Аге Ченгића), | али нема свуда подједнако рељефа, има бледих типова са конвенционалним цртама, осим две три личности дубље оцртане, нема много плана у расплинутом и развученом епском причању, које обухвата много те захвата површно.

То је историја једне сељачке породице и зеленаша коме је пала у канџе. То би управо требало бити историја, али услед свакојаких детаља који одводе пажњу, то се тек од при- | лике у последњој трећини јасније види, кад | груне катастрофа, из раније лабаво припрем- | љена, те се само наслућује. Ти су детаљи већином љубавни, управо чулни, као што се може очекивати од Ћипика и, додајем одмах, они | су најјачи, као што се опет може очекивати од Ћипика.

Извесне разрађености има само у карактеру младића, на коме је после очеве смрти цео терет имања, и његове милоснице; нарочито она има нешто Рубенсових боја у плавој густој коси, снажном младом телу, срдачном осмеху да јој се виде бели зуби, иу дивљој страсти, простој и неограниченој као и природа, где се збивају | ти њихови загрљаји. Младић је мало неодређенији, и не издваја се од обичних синова, обич- | них мужева, обичних оцева и обичних зајапуре- | них момака у планини, док му је жена код куће | доле у селу трудна. Можда је једино више сим-

патичан него стотину других сличних. Чим му је међутим пало у део, да освети свога оца пијаницу и небригу, своју сувише потчињену матер и своју жену са породом, те да бар убије зеленаша, кад га не може зајазити новцем, испада неодређен; борба у души нема оних чврстих обележаја, који се не тару из сећања. Психологија му је тада конвенционална и из далека подсећа на ону у руским типовима, скраћена је, тако рећи стереотиписана. Он седи крај ватре и пуши, па опет седи крај ватре и пуши, пребраја паре које је с муком скунаторио, продавши и последњу овцу и краву хранитељку, одваја ситно на једну страну а крупно на другу, легне па устане пре зоре, јер нема сна. Газди иде надајући се, да ће га приволети, али ипак претходно наоштри нож. Резоновање његово о убијству наравно је примитивно, утанчано не може ни бити, али ма колико он био простодушан, ипак у таквим тренутцима врзу се друге мисли по глави и друкчије изгледа све оно што се последњи пут гледа.

Као за пакост оно што га тера на тај очајни корак: све јаче стезање зеленашеве канџе, није ни најмање довољно наглашено. Нарочито не знамо добро самог тог зеленаша с оне стране с које би нам највише требало. О свему има, истина, један детаљ, он је шта више — и то сасвим излишно — израстао у читаву епизоду (таквих залажења, прекидања везе, одвођења од започетог не споредно, и то прилично опширно, има и иначе подоста), али нам слабо помаже да завиримо у душу газда Јовину она наравно дугачка сцена, кад се он ноћу прикрада у собу девојчету, некој

: Види одлуку у бр. 1. „Српске Књижевне Задруге“ од прошле године, стр. 6.