Službeni list Srpske književne zadruge

СТРАНА 50.

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА

БРОЈ 5. и 6.

Прослава стогодишњице Доситеја, Обрадовића.

У просторијама Српске Књижевне Задруге имао је 4. фебруара о. г., под председништвом Г. Стојана Новаковића, свој састанак целокупан Одбор за прославу стогодишњице Доситеја Обрадовића. На том састанку реферисао је секретар Г. др. Јован Скерлић о досадашњем раду појединих секција и о томе шта је до сада уопште све урађено на томе да се стогодишњица смрти Доситеја Обрадовића прослави, и том је приликом изнео: да је иницијативом Српске Књижевне Задруге одлучило Министарство Просвете, у споразуму са Државном Штампаријом, да изда јевтино али врло лепо издање свих дела Доситеја Обрадовића; да је питање о споменику готово већ решено, јер је Општина Београдска на ту сврху дала место на Теразијама и одредила 30.000 динара, и да је затим Њ. В. Краљ изразио жељу да новчаним прилогом учествује у подизању споменика првом министру просвете свога деда, а биће још и других прилога, тако да ће се за споменик имати око 40.000 динара; да је за изложбу Доситеја Обрадовића скупљено већ доста материјала; да ће Српска Књижевна Задруга издати у свом овогодишњем колу Споменицу Доситеја Обрадовића са пригодним чланцима о Доситеју; да се о прослави спремају у

=

Београду два конгреса: конгрес Савеза Југословенских Културних Друштава и конгрес српских и хрватских студената. Од свих пројектованих тачака прославе једино се ништа није могло урадити на подизању дома.

После извештаја Г. др. Ј. Скерлића говорили су ГЛГ. Стојан Новаковић, Богдан Гавриловић, М, Цукић, др. Ј. Скерлић, М. Маслаћ и одлучено је да се прослава подели на два дела: први део прославе биће на дан смрти Доситеја Обрадовића, 27. марта, и тога дана ће се по свима српским школама одржати предавања о Д. Обрадовићу и помен по црквама, а до тога дана биће готово и државно издање његових дела; други део прославе биће о откривању споменика, последњих дана августа, којом ће се приликом састати конгреси, држати свечане седнице Академије Наука и Универзитета, свечана представа у Нар. Позоришту, отворити Доситејева изложба, и растурати умножена једна од најбољих слика Доситејевих у јефтином издању.

Одбор је на крају састанка решио да се извршење свих претходних послова око прославе преда Управи Српске Књижевне Задруге, која ће веће послове подносити на одобрење целом Одбору.

Изводи из запивника.

[. Српске Књижевне Задруге. 1. Главнога одбора.

Састанак 17. јануара 1911. год. — Прочитан |

је записник прошлога састанка и примљен. Економски одсек и Надзорни одбор извештавају да су извршили преглед благајнице и вођења магацинских књига, и да су нашли све уредно.

Примљено к знању. — Благајник г. Х. Лилер ре- |

ферише Управи да је прва свеска Толстојева романа „Рат и мир“ распродата, и предлаже да се откупи од антиквара Томе Јовановића 2290 свезака (друге, треће и четврте), и да се прва свеска прештампа у 750 примерака како би Задруга, на тај начин, добила 750 комплета овога романа. Усвојен је предлог о откупу књига од антиквара и о прештампавању прве свеске у 750 примерака. — Благајник реферише о кретању задругара до 81. декембра 1910. и упоредио је са стањем до 31. декембра 1909. године. (Ове године Српска Књижевна Задруга имала

је на тај дан 2354 члана (сем добротвора), лањске године 4115 чланова, дакле 1289 чланова више; ове године добивено је за Х]Х коло 35.692 дин. лањске године добивено је 28.190 дин., дакле 7.202 дин. више; за књиге примљено је ове године 57.572:93 дин. ; а лане 47.268:38 дин., дакле 10.086.60 дин. више. — Прочитано је писмо Францишканскога манастира „Свете Кларе у Котору, који од Српске Књижевне Задруге моли њена издања на поклон за јавну библиотеку свога манастира. Одлучено је да се пошљу књиге, којих Српска Књижевна Задруга још има.

2. Књижевнога одсека. (Састанак 17. јануара 1911. год. — Прочи-

тан је записник прошлога састанка и примљен. — Тајник реферише да је г. др. Јован Ердељановић одговорио на понуду Српске Књижевне Задруге да изради спис о Црној Гори и да ће бити готов са списом за једну и по до две го-