Službeni list Srpske književne zadruge
СТРАНА 52.
су помагала при свечаности, а нарочито „Глазбеној Матици“. На састанку представника јужнословенских културних друштава на дан 10. и 11. дец. (27. и 28. нов.) Матицу Словеначку је заступао председник, и на њему је склопљен „Савез Југословенских Културних Друштава“; комунике о састанку биће штампан у засебној књижици (саопштен у „Срп. Књ. Задрузи“ на другом месту. Пр. Ур.). На дан 22. јан. је председник заступао Матицу на ванредној скупштини „Матице Хрватске“ на којој је извршено коначно и стварно спајање „Матице Далматинске“ и „Матице Хрватске“, и на конференцији која је била после скупштине, и то, дрво, о чистоти хрватскога књижевнога језика, и, друго, о књижарским приликама (изнета је мисао о оснивању нарочите књижаре за југословенска књижевна друштва). — „Матица Словеначка“ је, по угледу на друге словенске центре, желела да свечано прослави успомену на Л. Н. Толстоја, али није било одзива, као што уопште нека словеначка друштва и организације ни не одговарају на позиве и предлоге. — Из Економскога Одсека: За год. 1910. уплатило је чланарину 3090 чланова. Годишњи приход износи 15,84414 кр.; за друштвене књиге је Матица издала 13.739:88 круна. Досадашњи дефицит је са свим изравнат. Чланарина је према правилима 4 круне; са члановима од по 2 круне, који би добијали само књиге из лепе књижевности, Матица би дошла у неприлику и оштетила би научне пу-
СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА
БРОЈ. 5. и 6.
бликације. — Из Научнога Одсека: Израду нацрта за музику у Југословенској Енциклопедији поверио је Савез словеначких певачких друштава статистичком одсеку „Глазбене Матице“. На састанку географа и природњака решено је да се у Енциклопедију прими и „зрестез“; на састанку правника наглашено је да статистику треба разделити по струкама, а нацрт за право да треба попунити, а негде и изменити. О свима тим начелним питањима научни одсек је решавао 23. јан. у присуству и уз сарадњу председника „Југословенске Академије знаности“ г. Тадије Смичикласа, и гл. проф. др. Јос. Шиловића и др. Мавровића из Загреба. Абецедари за мање чланке, нарочито биографије, које ће за многе струке бити главна садржина Енциклопедије, делимично су састављени. Срби су с послом од прилике толико исто далеко као и Словенци. Тешкоће које су настале код Бугара, изравнаће се. — Из Умешничкога Одсека: Реферисано је о досадашњим припремама за студије о словеначком дому, које „Рудолфинум“ с правом сматра за свој делокруг, о уметничкој топографији словеначких земаља коју је Матица предала „Друштву за хришћанску уметност“. Матица ће „Земаљски уметнички савет“ замолити за помоћ за издавање „Уметничкога Кола“. — Позив „Ладе“ на југословенски конгрес дошао је доцкан и без одређенога дневнога реда. Матица је публиковала позив пољске „ЕКхегђе“ („Вајарство“) за учествовање на вајарској изложби у Кракову.
=
Савез Јужнословенеких Културних Друштава.
O прослави стогодишњице рођења Станка Враза, 27. и 28. новембра 1910. у Љубљани, био је, уједно, држан и састанак југословенских културних друштава, и утврђен савез и споразуман рад. О томе важном акту објавила је „Матица Словеначка“ коминике, из кога саопштавамо ове појединости:
У Љубљани су, на дан прославе Станка Враза, 27. и 28. новембра 1910. године, одржала састанак југословенска културна друштва. Конференције су биле у просторијама „Матице Словеначке“, у суботу 27. нов. од 3 до 672 сати у вече, и у недељу, 28. нов. од 8'/2 до 10:/5 пре подне. Председавао је др. Фран Илешић. На састанак била су позвана само културна друштва која су већ радила у смислу јужнословенске заједнице, или која по својим правилима имају довољно широку подлогу да би могла радити у означеном смислу. Осем тога, биле су позване некоје књижаре.
Преко изасланика или опуномоћника била су заступљена ова друштва и институције: !. „Академија“ у Љубљани (проф. Рајснер, др. Моле); 2. „Браћа хрватског Змаја“ у Загребу (Ем. пл. Лавовски, др. Дане Грубер); 3. Земаљско позориште у Љубљани (Фран Говекар); 4. „Друштво хрватских књижевника“ у Загребу (др. Бранимир Ливадић); 5. „Друштво словеначких лекара“ (др. Деметер Блајвајс витез Трстенишки); 6. „Глазбена Матица“ у Љубљани (др. Владимир Равнихар); 7. „Хрватски Педагошко-Књижевни Збор“ (Јос. Медвед и Јос. Шкавић); 8. „Јеронимско Друштво“ у Загребу (опуномоћен др. Дане Грубер); 9. „Матица Хрватска“ у Загребу (др. Отон Кучера, др. а. Базала); 10. „Матица Словеначка“ у Љубљани (др: Фран Илешић); 11. „Матица Српска“ у Новом Саду (Милан А. Јовановић); 12. „Правничко друштво“ у Загребу (опуномоћен др. Отон Кучера); 13. „Правник“ у Љуб-
| | |