Službeni list Srpske književne zadruge

пи GQ шина

| зе

i

БРОЈ 5, и 6.

О Лошљацима, роману M. М. Ускоковића, св, 128. Српске Књижевне Задруге, изишла је у „Српском Књижевном Гласнику“, св. од 1. јануара о. г, оцена, из које доносимо ове одељке:

„... Дошљаци крећу једно важно питање нашега доба, питање моралне равнотеже и ду“ ховнога правца наших нараштаја. Извесно је: данас се у животу више не види јасно, “ немир је завладао свима душама. Ми смо изишли из вековних колосека којима су наши стари тромо и спокојно ишли, али ми не знамо нове стазе, и када случајно набасамо на њих, газимо несигурним ногама. Ми смо први нара“ штаји који раде главом, у једној новој раси где се главом никада није радило, и један наш човек данас сам за себе, својим личним напорима, мора да пројури онај дуги пут који су код старих раса низови нараштаја прелазили. Ми смо принуђени да чинимо огроман интелектуалан и нервни напор, да брутално кидамо са средином из које смо никли; ми нагло ничемо и преко ноћ бујамо као трава на сибирским лединама, ми зрелимо брзо, и брзо венемо; ми у двадесетој години решавамо највећа морална и социјална питања, да У четрдесетој години постанемо млади старци, ми буктимо и сагоревамо, и нашом душом и нашим нер“ вима искупљујемо душевну равнотежу нараштаја који ће после нас доћи. Наш душевни живот је ненормалан, и наше друштво је у пуној моралној кризи. Без владе над собом, у сталној борби са увек моћним нагонима који су нам од предака остали, и са тамним аспирацијама које су нам књиге оставиле, ми 00лујемо прилагођавање једне нове расе модерном животу. Отуда код наси онај „сумрак духова“, и атонија воље, и рад у наступима И душевна апатија, она хистеричност која обе лежава цео наш јавни живот, болесно самољубље без осећања личног достојанства, жеђ за уживањима бег љубави и навика на рад...

„... Роман г. Ускоковића садржи у себи много живота, и већина личности у њему је тако верно снимљена из живота, да већ сада постоје читави кључеви личности у роману. И сва та истина у поезији, сав тај реализам у овој књизи, сав тај продирни чар интимног, све нам долази тако познато, као један део нашега бића и живота, драго као све што је своје и рођено.

Поред тога, Дошљаци имају још врло књижевних особина. У нашој књижевности, где се тек у последње време почела обраћати пажња на стил и израду, једна овако смишљено компонована, вешто изведена и солидно

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА

СТРАНА 90.

Одзиви о Задругиним издањима.

је права реткост. У погледу композиције то је најбољи роман који ми до данас имамо. Код г. Ускоковића се види до“ бра француска школа, у којој се једино може научити књижевном занату и добром писању. Међу нашим писцима г. Ускоковић је један од оних ређих који су писмени и књижевни, И према којим наши писци још од пре двадесет и пет година изгледају као књижевни почет“ ници. Поврх свега, Г.

справљена књига

Ускоковић је овде још развио једну природну особину своју, која се опажала у његовим првим радовима, извесну „речитост срца“, лирски и топао тон, увек течан и књижеван.

Дошљаци су добар роман који ће се читати. Читаће га, због осећајности и обиља љубави, млад свет, младе девојке и врло млади људи, свет који воли сузе, и уздахе, и повести љубавних страдања, и који чини највећи део читалаца, оних који непосредно осећају и који писца дочекују са откривеним душама. Али поред те најблагородније, а свакако и најсимпатичније публике. Дошљаци ће бити цењени и код критичних и зрелих духова, због оне кондензације живота која их одликује, као занимљив прилог изучавању модерне душе срп“ ске, као један добро писан и књижеван роман,

један од најбољих романа које ми имамо, нај-

бољи београдски роман који је до сада написан.“ Јован Скерлић.

„Зора“, омладински часопис у Бечу, донео је у својој 10. св. за прошлу годину овај приказ :

„Изашло је ХЈХ коло „Српске Књижевне Задруге“. Избор овогодишњег кола врло је срећан. Задржавајући право да о некима касније опширније проговоримо, ми ћемо својим читаоцима са неколико ријечи пропратити ово коло, у којем видимо неке новаке које ми радо поздрављамо.

„Српска Књижевна Задруга“ узела је на себе племенит посао да наш свијет упознаје са бољим дјелима хрватске књижевности, И увела је у последње коло одличан роман Јосипа Козарца „Мртви капитали“. Са правом се надамо да ће и „Матица Хрватска“ у томе

смјеру учинити корак унапријед, јер је збиља било вријеме да ове две наше најјаче институције дођу у тјешњу везу, и ставе се у службу народнога јединства, чије остварење једино бива могуће узајамним познавањем. Из самог листа „Српска Књижевна Задруга“ сазнајемо још једну пријатну новину, а 10 је узајамно распростирање. Ми и овај корак најтоплије препоручујемо, пунимо се надом да на ово велико