Službeni list Srpske književne zadruge

СТРАНА 68.

чланове који за годину 1910. нису платили члана- . рину, а нису послали ни за 1911. год.; за чланове се дакле сматрају само они који су платили за 1910. год. или већ за 1911. год. — За 1910. год. платило је чланарину 3840 чланова. — Председник је реферовао о књижевним програмима Матице Хрватске, Матице Српске у Новом Саду и у Дубровнику, Српске Књижевне Задруге у Београду. — На основу оцене примљен је спис „Колера у Крањској“, а спис „Бела Крајина“ на: основу четири оцене одбија се. — Утврђен је детаљније и књижевни програм за 1911. год.: У „Зборнику“ изићи ће, између осталога, „Библиографија“ др. Ј. Шлебингера; од Штрекељевих народних песама изићи ће опсежна свеска; заједно са Матицом Хрватском издаће Матица Словеначка Шимуновићев социално-психолошки роман Гујинац; превод Мадровога „Маја“ потребно је да се доврши у формалноме смислу; За издање

о

„Реферати о понуђеним делима.

Реферат о „Виноградарству“ Благоја Д. Тодоровипа ПРОЧИТАН НА САСТАНКУ ОД 16 СЕПТЕМБРА 1910 год.

Част ми је известити Српску Књижевну Задругу да сам добио од г. Јаше М. Продановића, члана управног одбора те Задруге, спис Виноградарсшво од г. Благоја Д. Тодоровића проф. који га нуди за издања Задругина, и за који ме је писмом од 6 маја позвао Књижевни одсек те Задруге да и ја као други референат реферишем.

Ја сам спис прочитао и своје мишљење о њему част ми је изложити у овоме што иде:

Прво што сам желео да изведем на чисто, то је: да ли ово дело може и да ли треба да уђе у издања Српске Књижевне Задруге

На ово питање можда пе се осврнути први референат, као члан управе, али нека је и мени допуштено да наведем шта ја мислим о томе.

Књиге Српске Књижевне Задруге иду каналима већ разрађеним у све крајеве Српства, те је неоспорно да ни једна друга књига иоле специјалне научне садржине не би могла тамо допрети. По томе они многи пријатељи зеленила око куће, који воле видети на одринама или поред стрехе кућне лозу, из овога списа у издању Задругиноме добиће у њој потребне поуке, и ако се засебно не би наканили да је набављају. У овој лектири имаће занимљиву, поучну и корисну смену од других забава које му пружају књиге Задругине.

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА

БРОЈ. 7.

једнога угледнога списа Толстојева још није дефинитивно ништа решено; спољашњи изглед белетристичних књига биће мало измењен.

Седница од 18. марта (по н.к.) 0. г. Друштвени тајник М. Пугељ поставља се, у смислу правила, и пословника, за идуће три године. Акламацијом је изабран за председника др. Фран Илешић, за првога потпредседника Гешар вашпез Грасели, за другога потпредседника каноник Иван Сушник, за благајника др. Фран Детела (ово је све досадашња управа); за кључаре су изабрани др. Л. Пожар и др. Фр. Збашник. У књижевни одсек је изабран нов члан Отон Зупанчић. — Неке књиге за 191. год. већ су дате у штампу. — У начелу је примљен предлог Матице Хрватске о бољем хонорисању списа које издају обе Матице заједно. — Примљен је к знању извештај Српске Књижевне Задруге.

Познато је да је пољопривредна књижевност у нас од скора, те још називље није пробрано ни утврђено. Одлазећи у све крајеве Српства односиће ова књига називље о лози у Србији одомаћено, те ће и они Срби у другим крајевима где се што другаче зове сазнати за то. Тиме ће се изродити истицање других израза и проналазити све бољи. Усвајањем оваке књиге послужило би се и пречишћавању терминологије привредне.

Не мање, примањем оваке књиге изазвало би се опште интересовање за привреду, на чему треба усталачки радити, јер се другаче не може она унапредити у народу, ако се са сваке стране не почне утицати на привреднике и аматере привредне. Наша је привреда још у јаком застоју, и они који се привредом баве још нису упознати са новијим проналасцима науке и резултатима огледа, који се брижљиво изводе на све стране у напредном свету.

Напослетку, оно покушаја што је досад чињено да се понеко дело из науке и привреде пусти кроз издања Задругина, није ни с које стране изазвало замерке, те ваљада не би ни ово, ако је само пажљиво израђено.

Уошште узев, књига је ова спремана као уџбеник за ученике ниже пољопривредне школе и то доста марљиво. Са мало труда она се може прерадити да задовољи и ону потребу шире читалачке публике, као спис намењен Српској Књижевној Задрузи.

Неколике напомене које сам при прочи-