Službeni list Srpske književne zadruge

jal

__БРОЈ 7.

ер

МЕ. | ттавању списа прибележио, учинићу у намери пуда писцу помогнем да лакше преради и како помислим поправи спис. |

ii На насловном листу стављен је мото „ВиМкез А. Бабо“, то би било немачки „Бег хоп“, "међутим писац који се ту мислим и наводи, зон је „Егећег уоп“, дакле „барон“, што јеевећи ууступањ племства. Мислим да би требало испра1 вити, јер је та породица велика и данас има 1 преставника на више места.

На стр. 3. о римском цару Пробу који | је одомаћио лозу на Рајни, вели се да се „као скромни паор уздигао на римски престо“, треба "реч немачку, уз то накарађену „паор“ заменити српском — тежак, или ратар, или земљорадник, и још поред Рајне додати „и Дунава и другим крајевима“, јер је то историска, а за наше смедеревске винодеље још важнија "истина, да је тај Сремац радио и на засађивању смедеревских винограда.

На стр. 11. прегледност а и боље разумевање ствари добило би, ако би се оно што "се наводи о ћелијци и ткањима печата ситнијим словима, те да се и тиме издвоје микроскопски од макроскоиских делова.

На стр. 21. правилније ће бити да се Сме_ деревка не увршћује код сорти што се режу · на 3—4 окца, него на крају на 2—8 окца, да[ |

Ni TI |M —f|__—.

4 | 9 КА

aa na u MULTI,

кле скоро да се замени са Ризлингом, који пре треба да се орезује на више окаца него · ли Смедеревка. (Испоредити са одељком о · сортама). | На стр. 23. при дну, за лист је погрешно речено да спречава испаравање влаге из земље. _Ово се додуше одмах на даљој страни ис_ правља реченицом да вода испарава кроз лишће. "Овде треба избећи противуречност и нетачност.

И случајну ошипку пера на стр. 29. „ситнозрне сорте дају више сората од крупнозрних“ треба исправити. |

На стр. 44. оно што се наводи о „благородној трулежи“ (превод немачке речи едејташе) треба исправити. „Сушак“ се јавља иу нас гдекојих година и на неким сортама, али - то није она жељена гњилосш којој су на Рајни изложене извесне „букетске“ сорте грожђа, као Ризлинг и друго, са шта је њихово вино пријатног мириса и укуса. Сам израз „благородна трулеж“. није подесан и треба га бољим заменити; можда изразом гњилост, или особена тњилост, јер то ипак није трулеж кад оскоруша или мушмула или понека опора крушка угњили, "да се лакше може јести, и ова гњилост код грожђа особена је, и то треба забележити.

На стр. 62. „Буке“ или тако звани „цвет вина“, није тачан навод. Цвет вина, на жалост, је утврђен израз за једну неисправност, болест винску, веома у нас раширену. Ово „буке“ народ зове „мира“, у књизи „арома“, има до-

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА

СТРАНА 69.

некле да се изближе одреди, јер један мирис долази од сорте грожђа, што се зову ароматичне, а други од дужег неговања „старења“ вина извесних сорти.

На стр. 70. не стоји да у близини великих вода не треба подизати винограде, нити да су смедеревски виногради на гласу због тога што мађарац растерује сувишну водену пару. Дунав, Рајна, Ар, Мозел, Далмација, Италија, Француска нарочито Медок доказују противно.

У одељку о избору сората, почевши од стр. 120.—131., треба исправити према раније начињеним примедбама, код Смедеревке, Ризлинга и т. д. Исто тако Шасла (француско име) и ранке, то су два имена за једну пространију групу стоних сорти, које Немци зову (Сшеде!. Мускат-хамбуршки и Малага ни по чему не спадају у једну групу, нарочито се разликују веома по добу сазревања, јер је Малага врло позна, и ретко кад, кад је јесен особито топла и дуга, да у нас добро сазри.

Ако ће се задржати научни називи непријатељима винове лозе, онда се морају исправити имена: Аголонз5, Сестопуја, итд.

На завршетку да поменем и ово: Одгајивање лозе у разним облицима, који постају орезивањем лозе, изложено је у овоме спису у два одељка, и то ХШ орезивање лозе (стр. 191.) и ХМ облици одгајања лозе (стр. 210.), према томе изложена је поука о томе од 191. до закључно 238. стране, дакле може се рећи у великом пространству, како то и одговара важности саме теме. Али при свем том мислим да би било за циљ, за који се спис намењује, много корисније да је на толиком пространству било макар мало места и за орезивање и одгајивање лозе у Македонији, Далмацији, Срему, Херцег Босни и разним крајевима Србије, макар то било на штету одгајивању на Боденском језеру, Штајерској, Рајни, талијанском, енглеском итд. одгајивању. У исто доба знам и то, да писци у нас не могу имати својих средстава за то проучавање, нити их могу добити лако од државе или каквих корпорација, те то и не помињем као ману дела овога, но једино у тој намери да би то требало истаћи као жељу и потребу, да се има из свих крајева српских где се гаји лоза, опис начина орезивања с назначењем називља, ма то било и страним изразима, на какве се наилази у Далмацији у виноградарству (изрази јематва, тргање итд).

Захвалан на поверењу, част имам известити Српску Књижевну Задругу да сам ово дело, по споразуму међусобном, опет вратио г. Јаши М. Продановићу, члану Управе.

19. јула 1910. год.

у Београду. (С одличним поштовањем

М. Савић.