Službeni list Vardarske banovine

Страна 6

крајње је време да се наш народ потпуно од-

рекне баба и врачара, сујеверја и мађија, и да са поверењем приступа лекару.

Поред овога неупућени треба да знају да болест треба лечити у самом почетку, да би лечење било брже и успешније. Јасно је да нико не чека да му пожар обухвати целу кућу па да га затим гаси. Пожар гасимо чим га приметимо, болест треба да лечимо у самом почетку, чим је осетимо.

Најзад се од лекара не можетражити да 60лесника „одмах оздрави“, „да болест руком однесе“. Свака болест има својток којим она мора ићи, а дужност је лекара да је прати да што лакше и брже прође, а обавеза болесника да се савета и препорука строго придржава.

Дакле треба примити као правило да се без разлике на имовно стање, у случају каквог обљења или повреде, морамо обраћати за помоћ најближем лекару или најближој здравственој или хигијенској установи.

Пре него што се пође у неку државну установу треба понети упут и уверење о сиромашном стању, које општински судови морају хитно издавати. На овај начин и најсиромашнији држављани могу доћи до лекарске помоћи не потрошивши ни динара. Имућнији држављани такође се могу лечити у државним установама, само ће они, сразмерно њиховом имовном стању, платити болничке трошкеве или предвиђене таксе за поједине специјалне прегледе у хигијенским установама,

У нашој земљи нема. више препрека које би онемогућиле лекарску помоћ и најсиромаш-= нијим држављанима. Зато је дужност сваког нашег свесног држављанина да припомогне да се неупућеност, незнање и све што шкоди здрављу народа што пре искорени. А здравље је први услов напретка и среће. Од нашег здравља зависи будућност наша и наше породице, а од здравља нашег народа зависи и будућност наше отаџбине.

Др. Крстић

Наша држава,

Наша држава пространа је 248987 квадратних киломгтара, а има преко 12.000.000 становника према попису од 1921. године. Граничи се са Италијом, Румунијом, Грчком, Бугарском, Маџарском, Аустријом и Албанијом. Од пограничних држава веће су само Италија и Румунија. Према суседним пограничним државама наша сувоземна граница је дугач_ ка 2752 километара, а наша Јадранска обала, с отоцима, дугачка је 1541 километара

Колских путева има 77.000 километара, Државних железница 8610 километара са 1409 станица, 2600 локомотива и 60.000 вагона.

Телеграфских и телефонских линија има 36.500 киломстара са 155.000 километара жице и 26.000 апарата.

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

А Број 3 · Наша млада ратна морнарица има 6 миноносца, 12 торпиљера, 4 подводнице и 26 других помоћоих бродова. | Трговачка морнарица броји 150 парних бродова и 750 лађа на једрима. На нашим пловним рекама Дунаву, Сави, Драви и Тиси саобраћају 305 речних бродова са 3.400 шлепова.

Наше богаство

Према подацима од 1924. године било је у нашој земљи:

Коња 1.060.000 Говеда 4,837.000 Свиња 3.283.000 Оваца 6.806.000 Коза | 1.547.000 Живине 15.175.000 Кошиице пчеле 44800 Бивола 50.000 Мазги | 17.000 Магараца 82.000 Е

У 1926. години било је обрађено и засејано са житом, кукурузом и поврћем преко 11 милиона ари, док шума захвата 7.374.900 ари.

Винасе добија са наших винограда 2.600.000 хектолитара или 26.000 вагона.

Рудно богатство је у нашој држави поЗзнато одавна, али се истом у последње време почињу нагло истраживати и копати готов све врсте руда. Тако на пример само у 1926. години ископано је:

Каменог угља 370000 тона или 373 хиљаде вагона рачунајући вагон са 10 хиљада килогр. Бакарне руде 97000 тона, оловне "руде 60 хиљада тона, железне руде 36000 тона, алуминиове руде 33000 тона, антимона 18000 тона, пирина 11000 тона, мрамора 2000 тона, манганове руде 1100 тона, цинкове руде 500 тона, сумпорне руде 120 тона, соли 44000 тона, слане воде 2500 хектолитара.

Укупна рударска и топионичка цроизводња у Југославији преставља вредност од 4.050000 тона или 405 хиљад вагона.

Насад живине

За насад су добра само свежа јаја. Не смеју бити старија од три недеље, Али у том случају треба их чувати у каквом хладном и промајном простору и свака два до три дана окрећу. Јаја која су прљава, оперу се у млакој води, потом обришу чистом крпом и положе у гњездо. Гњездо треба да буде простраво да сва јаја удобно у њему леже, За време извођења прљава јаја се поново вадеи перу у млакој води. Препоручује се одгајивачима живине, да с времена на време посипљу по мало прашка у гњездо против инсеката, да се гамад нагло не залеже. Кад квочка по неки пут сиђе с јаја, треба јој дати јечма и пшенице и суд са чистом водом. за пиће.

| | |