Službeni list Vardarske banovine
Страна 6 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ Број 19 ; НЕСЛУЖБЕНИ ДЕО _
Свечана предаја декрета банским већницима
У недељу, 3. августа, Бан наше Бановине г. Ж. Лазић свечано је предао у сали Просветног Дома у Скопљу, декрете новонаименованим банским већницима за Скопље и околину. Овој свечаности присуствовало је око стотину претставннка разних државних и других установа, који су г. Бана, при његовом уласку у дворану, поздравили са громким живео. Том приликом, Бан г. Лазић је одржао овај говор: Господо, "Решењем Господина Претседника Министарског Савета и Министра унутрашњих послова од 3. пр. мес, именовани су чланови банских већа по бановинама, па и у Вардарској. Декрете о именовању предао сам г.г, већницима приликом мојих инспекција свих крајева
бановине, а за данас ми је остало још да исте.
декрете предам гг. члановима банског већа за град Скопље и срез скопски, и то на овај јаван и свечан начин, сходно важности г,г. већника, да бих са неколико речи истакао значај функције банских већа и новог уређења у опште.
Познато је какве су биле хаотичне прилике у нашем унутрашњем политичком животу до 6. јануара пр. год. када је наш узвишени и витешки владар Њ. В. Краљ Александар, да би пресекао са партиским и покрајинским прегањањима, борбама и злоупотребама, које су угрожавале народно јединство и напредовање и штетиле државноме угледу и у земљи и на страни, узео државно крмило у своје руке, како би државу спасао и ојачао, а народ повео напретку и благостању.
Од тада је Краљевска Влада, састављена од истакнутих и опробаних државника, руковођена стваралачким и енергичним својим Претседником, а по интенцијама Њ. В. Краља, интензивно настала на уређењу државе, побољшању и упрошћењу администрације, на доношењу закона и толико потребних рефорама, које се раније нису могле спровести због немогућности конструктивног радау Народној Скупштини.
Између тих многих законаи рефорама, које су изведене још у првој години новог режима, важности и далекосежности најважнији јеи сличан делу одб. јануара онајакт Његовог Величанства Краља од 3 октобра којим је наша Краљевина добила назив Југославија и којим је подељена на бановине.
У место ранијег тропменог назива Храљељевина Срба, Хрвата и Словенаца, држави је ат јединствен назив Краљевина југослевија,
пошто јој је и народ јединствен, а та јединственост имена одговара заиста и јединствености нашега народа.
Данас је за цео свет јасно да су Срби, Хрвати и Словенца један народ, који је само био потпаб под разне утицаје и прилике и делимично имао посебне историјске развитке. Једна непргкинута теритеорија, једна крв, један језик, чије су дијалектичне разлике много мање него што је то случај код главних европских народа: Италијана, Немаца и Француза, карактеришу Југословене као један нард.
Разлика у вери, у националном погледу, ништа не значи, јер ни поменутим великим народима подвојеност у вери не смета у њиховој националној јединствености, а код нас је у ранијов- (Србији од увек било истицано начело: „Брат |2 мио које вере био“.
По томе нико није чинио питање што је нпр. пок, - Јован Баја, професор, католичке вере из Дубровника, дошавши у Србију и истакнувши
"се својим јавним радом, постао Министар про-
свете и црквених послова иако је цео народ у њој био скроз православан, да је Католик и Хрват пок. Ђура Хорватовић постао у српсккој војсци ђенерал и један од главних војсковођа у српско-турском рату 1876 год. и т. Д.
У место потсећања на'орајенско и покрајинско нов државни назив иде ко устварању једне, југословенске националне свестњ у коме је духу донет и Закон о уређењу нашег јединствоног Соколства.
(Сем главног, Југословенског народа, у Краљевини постоје и извесне мањине, у Вардарској Бановини поглавито Турци и Арнаути. Али и они ужавају иста права и заштиту закона; и они су у новоме режиму добили реформу своје верске организације какву никада до сада нису имали. Разуме се да и мањине морају бити лојалне према држави и поштовати њене законе и извршавати законске дужности. што са задовољством истичем да се у овој бановини и врши, У осталом не само равноправност већ и пажњу према Муслиманима изискује и факат да је велики део њихов наше вере и језика, али да су они само током времена, под утицајем турске владавине, примили Исламску веру који се цроцес вршио, ради заштите живота и имовине. И до последњег времена да поменем само два карактеристична примера госп. Костића у Пизрену, чији су синовн познати лекари у Београду и овде у Скопљу, а који је Србин православне вере, док је сва његова родбина, која је остала у Броду (горски срез) Муслиманске вере. Други је примар са једним од наших заслужних чиновничких ветерана г Ђоком Новаковићем, који је у савесној служби Краљу и Отаџбини, дошао до нај-
.