Službeni list Vardarske banovine

== Број 31

=

ције под контролом бановинске управе, те се само у старим занатима опадање, које постепено потискује индустрија.

Ради унапређења заната одржано је пет бесплатних курсева и то: кројачки, шоферски, грађевинарско - зидарски, дамен-фризерски и курс за аутогенозаваривање. Поред овога одобрена су и одржана два приватна курса и то: за прављење и оправку шешира и курс за кројаче и кројачице.

Учињени су такође предлози Министарству за ближу саветодавну сарадњу привредних ор ганизација — Комора — које би имала ца се саобразе бановинској територији, јер се због удаљености ових стварају тешкоће у проучавању привредних проблема, због чега се није ни до данас могло доћи до тачне статистике, мада је ово први услов за утврђивање опсега и важности сваког привредног питања.

У Вардарској Бановини има сада 79 стручних школа са 7265 ученика-ца укупно. То су школе: Текстилна (Лесковац) са 61 ученика: Трговачке Академије (у Скопљу и Битољу) са 390 ученика-ца; Уметничко-дрворезичка школа (у Охриду) са 23 ученика; 42 женске занатске школе (у разним варошима) са 1796 ученица и 33 опште-занатске и занатско-трговачке школе са 1995 ученика.

У току ове године отворена је једна општезанатска школа у Скопљу, а ради се и на отварању једне стручне средњо-занатске школе у истоме месту, чега ради одржала је Бановина две конференције са виђеним привредницима и стручњацима из области наставе ове врсте.

У буџет Бановине је унесено 3.511.735.динара иа име издржавање ових школа и њихових зграда. Из те суме потпомогнуто је довршење школских згрдда у Охриду, Тетову и Лесковцу.

Од 67! новчаних завода колико их има у земљи, у Вардарској су Бановини 53. Њихови основни капитали пењу се на 140,0. 0,000.— динара. а улози иа штедњу на 200,000.000 — динара. Фондови пак прелазе 60.000.000.— дин.

У току ове године основана су још три нова завода: 2 са капиталом по два милиона динара, а један од милион динар,

Рударство Вардарска Бановина, како је досадашњим истраживањима констатовано, богата је рудама, а нарочито хромом, магнатом, пиритом, магнезитом, гвожђем, оловом, цинком, азбестом, лиг-

" нитом, антимоном, арсеном, бакром, гипсом,

нафтом, асфалтом и каменом сољу. Док за турске владавине рударству није поклањала никаква пажња, данас се из ових рудника извози просечно годишње: хрома 5.000; угља 20.000; магневита 8.000 тона и т. д. Ове се количине стално повећавају.

Туризам.

По питању туризма Краљевска Банска Управа предузела је кораке да се развој ове

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 3

привредне гране омогући и на нашем Југу. А зато се имају сви услови, благодарећи богатству природних лепота и историјско-културних споменика у овим крајевима.

Одређене су најважније туристичке линије и путеви за туризам оспособљавају се. У изради су планови за изградњу планинских кућа, које ће се постепено подизати на Шари, Кајмакчалану, по Скопској Црној Гори и на Перистеру; на обезбећењу погодних коначишта за туристе такође се ради, те су прибрани податци о хотелима настајући да се уве потребне удобности у погледу чистоће и смештаја у њима, јер за сада путници не могу да их нађу у свима местима Вардарске Бановине, као што су то навикли у другим туристичким областима

НАРЕДБА

о ааштити винских производа пореклом из Француске

Пошто је Француска Влада нотификовала нашој Влади, у смислу чл. 15. Конвенције о трговини и плавидби, закључене између Краљевине Југославије и Француске 30. јануара 1929. год, и озакоњене Законом од 15. маја 1929. године своје деографске „називе порекла винских производа, који уживају на францу. ској територији заштиту, то

на основу члапа 8. други став закона о сузбијању нелојалне утакмице од 4. априла 1930. год. којим се предвиђа да се инострани називи крајева могу заштитити наредбом надлежног Министра у случају реципроцитета, а с обзиром на пом. чл, 15 Конвенције, којим су се обе Државе уговорнице узајамно обавезале да заштите на својим територијама називе крајева друге уговарајуће стране, ако су заштићени од исте, а споразумно са Министром По-

љопривреде, ПРОПИСУЈЕМ

Да почев од 15. новембра 1930. сви називи крајева побројани у нотификованој листи Француске Владе, која се ниже публикује као анекс |. уз ову наредбу, уживају законску заштиту на нашој територији у духу пом. зак. 0 нелојалној утакмици, у колико се тиче обележавања порекла винских производа.

Према томе у будуће се вински производи, који се пуштају у промет и продају, моћи бе да буду обележени једним од нотификованих назива крајева француске територије само ако су ти произсоди заиста пореклом из означеног краја.

Сви вински нроизводи бесправно снабдевени једним од нотификованих француских географских нанива, који се налазе у промету или су стављени на продају пре обнародовања ове наредбе, имају се повући из саобраћаја најдаље до горе означеног рока ако се потпуно не отклони бесправна ознака порекла,