Službeni list Vardarske banovine

Број 39, 40, 41 и 42

СЛУЖБЕНИ лист

Страна 25

за пошумљавање заинтересовати и приватна иницијатива. У крајевима где је то могуће, а нарочито у Вардарској Зетској и Приморској бановини, има се приватна иницијатива придодобити за пошумљавање уступањем, према приликама, до 10 хектара земље у власништво сеоским домовима, који би у извесном року то земљиште пошумили“.

До сада се пошумљавање кршева и голети вршило понајвише вештачким путем и то редовно крај градова, купатила, бања и т. д. Овај рад, међутим, напредује веома споро услед немања новчаних средстава за његово извођење и што се вештачка пошумљавања не могу вршити на великим површинама. За то је на своме месту ова одлука да се што пре приступи подизању шума путем стављања шикара под забрану "и путем ресурекције т. ј. путем сасецања кржљавих шикара ниско до пања и остављањем да се од изданака од пања 06разује ситна изданачка шума. Тај начин рада омогућиће да се на место садањих кржљавих шикара, које готово ни мало не прирашћују, временом подигну лепе и густе изданачке шуме које могу бити од велике користи становништву. |

Исто тако мери забрањивања паше по шикарама треба посветити довољну пажњу, јер стока сатире младе забране и не да им да одрасту.

Приватна иницијатива може много да учини за пошумљавање голети и кршева. Зато је Краљевска влада и решила да се уступају државни и општински кршеви и голети у власништво појединих сеоских домова под условом да они то земљиште у одређеном року пошуме. Ова је одлука дошла због тога јер се показало, да се на кршевима и голетима више чува приватна шума него заједничка, па се јачањем приватног власништва верује да ће се најлакше унапредити пошумљавање кршева и голети, јер би на овај начин у овом послу и појединац био лично заинтересован.

Законом о шумама предвиђена је и државна сарадња у овом врло важном послу, која би се састојала како у бесплатном давању садница тако и у новчаном помагању.

„6 Таксе прописане за испаше у шумама за околна еела. као и за сувате снижују се за 509 (у пола), а задругарима још за даљих 509, (за пола) како би се на тај начин народ подстрекао на оснивање пашњачких задруга,“

Држава се у овом случају одриче извесног дела својих прихода само да би унапредила подизање и гајење стоке. Ово је важна иврло корисна одлука с обзиром на садање падање цена житу и другим пољским земљорадничким производима и с обзиром на потребу да се, баш услед тога падања цена пољским производима, народ што више упути на сточарство.

Треба нагласити да је сасвим оправдано што се овом одлуком -даје преимућство задружним пашњацима, јер се пун успех у подиза-

њу сточарства може очекивати са пашњачким задругама. У

„Т Да заграџивање бујица изводиу првом реду у крајевима где су угрожени усеви и насеља. Општинвама, које желе у сопственој режији и о сопственом трошку заградити бујице, ставиће се за израду плана и надзор на расположење бесплатно државно стручно особље.“

Извођење ових веома значајних радова, уз припомоћ државе и њених стручних органа за то, биће такође од велике помоћи народу наше бановине, јер, као што се зна, у нашој бановини услед многих голети имаде много бу.: јица и дивљих потока који, нарочито кад наступе провале облака, наносе велике штете усевима и пољској привреди уопште.

Банска управа, у споразуму са банским већем, са своје стране унела је у бановински буџет за идућу годину близу милион и по динара за извођење ове врсте радова.

„ЈУ Да г. Министар грађевина:

„|. Нареди банским управама, да се организација око рада на путевима изводи што боље и правилније; да се у будуће оправка врши у доба кад је народ најмање заузет пољским радовима; да се деонице додељују што ближе месту становања и да се земљорадницима откупнина личног рада снизи што више испод просечне радничке надницеу том месту.“

Кад се зна како тешко пада народу кулучење, које је, с друге стране, неопходно да би се бановински и општински путеви, ради самог народа, могли одржавати у добром стању, онда је лако схватити велику важност и корисност ове владине одлуке, по којој ће они који су у могућности лакше платити кулучариву, док ће се сиромашнијима дати прилика да радећи на истом путу дођу до добре зараде из тако плаћене кулучарине.

„2. Да изменом закона о недржавним путевима омогући замену, штто ће се у будуће допустити да могу лично одрадити, место да плаћају, и лица од 55 до 60 година. Тако исто да омогући да лица почев од !6 година из исте куће врше замену, и да лица која долазе као замена на кулук не морају бити осигурани код уреда за осигурање радника.

Према овој одлуци и лица од 55 до 60 година старости моћи ће да лично раде на путевима као и лица до 55; а сем тога и младићи од 17 година старости из исте куће могу вршити замену исто онако као и они од 18 година.

„У. Да г, Министар Социјалне Политике и Народиог Здравља:

„|, Употреби сва на расположењу стојећа средства у првом реду за снабдевање свих водом оскудних крајева водом, градњом водовода, бунара, чатрња, каптажом врела и чесми тако да имаде у будућој буџетској години подигнути најмање:

651 бунар по селима,

100 водовода по селима,