Službeni list Vardarske banovine

Страна 8

4) мање је осетљива према хладноћи но остале врста дуња и 5) због тога заслужује општу препоруку

Слично се изразио о овој нашој дуњи и један угледни Немац из Ерфурта. Г. Шмит, сопственик једног од највећих немачких расадника написао је: Врањска дуња даје џиновске плодове и прерађена у мармеладу, чиста и јасна, криствлно изгледа.

Код нас је још 1899 године једна стручна комисија констатовала да имамо четири одличне врсте дуња. Тада су поред Врањске дуње споменуте још и лесковачка, крушевачка и радујевачка. Подвучено је да су по облику као врањска, а по укусу још и боље. Због тога је онда једним решењем министра пољопривреде било наређено да сви државни расадници размножавају ове четири врсте дуње. То је и учињено. Међутим, канас не постоје у расадницама ни матичњаци, а расада за народ уопште нема,

Очигледно својим дуњама не дајемо ону важност коју заслужују. Ми немамо нигде ни једног воћњака нити плантажу; ми уопште дуњу не негујемо већ она сама расте по дворишту или у винограду. Међутим, кад би се неговала давала би одличан приход, јер има све услове за успешан извоз.

Наролито је за препоруку да се негује наша радујевачка дуња. Она се може расадити свуда на песковитим земљама поред Дунава. Поред тога што би тим крајевима дала лепе приходе, она би утицала да се временом летећи песак изгуби. У своје време награђене радујевачке дуње биле су са земљишта које је у себи имало 60"/, песка

Због свега овога размножавајмо ове четири поменуте врсте дуња јер од њих можемо видети велику корист.

Кад вечеви гуле кору.

Зечеви нападају многе воћке и друго дрвеће и љуште му кору. Да бисмо се одбранили од те напасти треба свако стабло до грана намазати црном смолом, коломазом или катраном. Кад се овако поступи ни зечеви ни козе неће дирати кору.

Овакво мазање стабла до грана спречава у исто време да гусенице, па ма колико их било, пређу с једног дрвета на друго.

Немачко интересовање ва наша вина.

Према обавештењу Бироа за унапређивање југословенско-немачких трговинских односа у Берлину, на тржиштима Немачке, нарочито на тржиштима Хановера, и т. д. појавио се у последње време велики интерес за југословенска вина.

Биро за унапређивање југословенско-кемачких трговинских односа упутио је Мини-

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Број 48

старствима спољних послова и трговине и индустрије, као и свим привредним организацијама у нашој земљи које се баве извозом југословенских производа, адресе великог броја немачких увозничких фирми које су изјавиле жељу за ступање у контакт са југословенским извозницима вина.

Спискови на основу чл. 27а и 276 Правилника о употреби народне снаге за грађење и одржавање самоуправних путева могу се добити по врло умереној цени у

КЊИЖАРИ Василија Димитријевића

= Скопље Улипа Краља Петра

Бјосгосгосгессгооггсосоогоо

НЕПОКРЕТНА ИМАЊА

која морају бути осигурана за зајмове код

ПРИБИЛЕГОВАНЕ АГРАРНЕ БАНКЕ

ОСИГУРАВА ОД ПОЖАРА

Прво Секо Друттво 38 Ослу рање РБИЈА

ул Бие ој радњу; а сва обавештења по томе даје

Друштвено СЕЕРАЛ, Уа Ру н А 70 7 0 К01 5]

икони е те тикојио

ти

ИЕ

те

Бурна

ошонеоешоншонешонононеонононотевеоненененшенеоеншошенонешоншоне

МИХАИЛО МИЛ. ЈАНКОВИЋ 5 палата 0 Извозне к Прометке Банке ц Тел бр. 47 2—3

гогогоосоосгососоогоосогагосгогоого-оо-оосеооиеоваеоо»

таи и 5"о-—б-5 о о обе бео бо ов офа

| КЕ

Власник Службеног Листа је Банска Управа Вардарске Бановине у Скопљу. Штампарија и књиговезница Василија Димитријевића — Скопље, Краља Петра -- Телефон 182