Službeni list Vardarske banovine

Број 48

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 7

длаку, храна се мора појачати. Слама се даје ситно исецкана, сено цело, овас такође цео.

Лаки коњ за орање добија; 3—4'| кг. овса 3—4 кг. сена и !|, кг. сламе,

(Осредње тежак коњ: 4: кг. овса, 4—5 кг. сена и 2 кг. сламе.

Тежак теретни коњ добија: 7—9 кг. овса, 6—7 кг. сена и 2 кг. сламе,

Мрква је врло добра храна за коње, нарочито за кобиле и ждребад, којима се може дневно дати до 2 кг. Ждребадима се по одбијању даје у првој години до 2 кг.овсаин 3 кг. сена, У другој години до 2: овса и доб кг. сена.

Гусеница Глоговац.

Поред осталих непријатеља шљива има још и непријатеља гусеницу звану глоговац. Глоговац је ранијих година био највећи непријатељ шљиве; данас је раширен знатно мање, али је редован пратилац шљиве,

Гусеница је врло прождрљива, јер једе младе пупољке и лишће. Бела лептирица снесе око 150 јаја која слаже на лице листау малим гомилицама. У августу се излегу гусенице које својом паучином затежу петељку листа за гранчицу да не би отпао. Лист се осу-= ши, сковрџа а оне у њему направе гнезда где презиме.

У пролеће са пупољањем и оне излазе, нагризају младе пупољке а лишће све обрсте, те се тиме изгуби цео плод, а шљива толико ослаби да се осуши.

Као најподеснија борба противу ове гусенице јесте скидање увелих и сувих листића који висе на гранчицама као какве крпице у којима су гусенице. Скидати одмах чим остало лишће опадне па у току целе зиме. Гусенице са лишћем спаљивати.

И кромпир треба ђубрити

Наши сељаци знају да и кромпир треба ђубрити-и ђубре га обично у пролеће стајским ђубретом на тај начин што мало ђубрета метну под кромпир приликом сађења. Међутим, то је сасвим погрешно, јер свеже ђубре не може довољно да се искористи. Поред тога од свежег ђубрета које има тек да труне кромпир може да добије разне болести.

Пошто кромпир већ мора да се ђубри, најбоље је да се ђубре заоре рано у јесен приликом првог орања да би се до другог орања добро са земљом измешало' Најбоље је садити кромпир у земљиште које је било годину дана раније нађубрено.

Доливање буради

За све време држање вина у бурадима, количина вина се непрестано смањује.

Кад се буре напуни вином један део вина се излуби у дугама које упијају вино док се потпуно не наквасе, а доцније се количина ви-

на смањује услед лапљења угљен-диоксида и услед тога, што се вино на хладноћи скупља. Осим тога, вино се испарава преко целе године кроз поре на дугама. Ово испаравање је у толико јаче, што је већа топлина, што. је ваздух сувљи, што је већа промаја и што [е запремина бурета мања.

Једно буре од 250 литара може изгубити у првој години 12—15 литара, 2 у следећим годинама 8—10 лит. годишње,

Услед губљења вина у бурету се олгара празнина, коју попуњава паздук.

Ваздух уноси у вино разне микробе а нарочито гљивице винског квасца и сирћетне главице. Опасност од ових главица је утолико већа. у колико је већа празнина у бурету.

Да би се ово избегло свако се буре мора редовно доливати вином тако да празнина у бурету буде што мања и да траје што краће време. То се постиже долавањгм буради чистим, бистрим вином: код младих 'зина у првој години 2 пута недељно, у другнј години сваких петназст дана, а доцније сваког месеца једанпут. Доливање треба вршити истим онаквим вином, као што је оно, које се долива. Зато од сваког вина треба оставити извесну количину у буренцету и чувати га за доливање. Као вино за доливање не треба употребљавати оно вино од процеђеног талога, јер оно садржи много шкодљивих клица, које би доливањем ушле у здраво вино.

Кад се вино долије, треба га чврсто заврањити врањем, омотаним чистом крпом тако, да ваздух не продире у буре, а ни да се вино, помоћу капиларности, пење у крпу и излази напоље, Ако се крпа укисели, треба је одмах заменити чистом.

Кад вино наврши једну годину, можемо се ослободити доливања на тај начин, што ћемо луно буре чврсто заврањити и окренути га тако. да му врањ дође са стране. Тиме ће се спречити да ваздух улази у буре, а на врху бурета, испод дуга, створиће се безвазлушан простор, која неће имати рђава дејства на вино. Такву бурад треба доливати само приликом претакања, које се врши сваких шест месеци

Наша златна дуња

У једном највећем чехословачком расаднику, који је својина кнеза Лобковица, у Ајсенбержу продају се расаднице наше врањске дуње, А још 1925 године градинарски инспектор Ажор Е. Ордниуг писао је у чехословачким стручним листовима, да ће врањска дуња ваузети прво место међу свима досада познатим врстама дуња. Он је нашао да врањска дуња има ова одлична својства:

1) Да је изваиредно велика; 2) Кора јој је златно-жуте боје, сјајна и ретким маљама омотана; 3) Месо јој је фино, благо и слатко;