Službeni list Vardarske banovine

Страна 16

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Број 68—69.

шењу путем штампе разнолике особине, и карактеристике и варијације биљног и животињског света. Нарочито је упадљива жетва, која по г. Јовановићу изгледа прави Мисир, јер се дзе жетве годишње скидају.

6. Ношња.

У вези са рељефом, приликама под којима се живело и климом, развила се у сваком крају сходна ношња у разним варијацијама.

Вардарска Бановина је велики југословенски музеј, коме нема равна ни у Европи. Наиме, то је најбогатији крај и својим шаренилом — ношњом — на којој се јасно очитује народни вез. Давно је реченб: колико села толико и обичаја, а сада се, у овом случају када је реч о везовима, и народној ношњи, може рећи: колико села толико и везова, јер свако село има своју оригиналну ношњу, чија чистота из дана у дан европским духом опада; губе се источњачки мотиви. Долазећи из иностранства, туристи ће све те разлике и нијансе разумети, схватити и објективно, познавајући развој истих, формулисати. Отуда честе појаве и судови странаца о нашој поменутој грани уметности, који путници могу видети, ако дођу на њихове празничне састанке — саборе — на којима се народ весели. На тим састанцима су ношње из свих села. Посматрамо ли те ношње, ми ћемо се збунити и тешко ћемо, врло тешко, изабрати која је међу њима најбоља. Овим се ношњама диве странци и они је снимају и носе у своје крајеге да је тамо прикажу онима којима је немогуће овамо доћи, или да их драже тим дивним сликама да дођу да се увере. — Сасвим савремени пример навешћу од 29-ХП прошле године: Ханс Шајл фаанцуз по народности, сликар који је путовао прошле године по овим крајевима, и интересујући се ношњом, поклонио јој је пажњу. У Франкфурту у Немачкој отворио је изложбу ношње из многих крајева Југославије и нарочито је падала у очи јужносрбијанска ношња, јер се у том чланку „Политике“ вели: изложба даје врло јесну слику шареног света словенског Југа“. То је оцена меродавног критичара — стручњака франкфуртског. („Политика“ 30 ХП-1930 г. стр. 8). — Пејсажа је пуно, пре пуно, који су од неоцењиве вредпости. Све је живописно, све је то типско, јер се све то рађало на њеном тлу. Богатство веза, цртежа, колорита је велико. О вредности не треба ни говорити, јер овај крај заслужује да се у том погледу о њему много говори, као што заслују то исто и овдашње дивне мелодије,

7. Мугика.

Тај неисцрпни извор народни је у самом народу, у његовој племенитој души, у његовој јакој музикалности.

Вардарска Бановина је тих мелодија пуна и она је за њих неисцрпан извор, који се може

наћи у крају јако музикалном и одушевљеном музике, жељном игре и свирке. И, „онај који хоће да се напоји чистог и здравог, иде на извор и ту тражи оно, што се не може ни километрима добити далеко од истога, а тај извор, то су ови крајеви и то неисцрпан извор“ — вели г. Шијачки, у чланку: „Музичке прилике на југу“. А то ће се сваки онај уверити, ако прође ма којим било даном у седмици, кроз јужносрбијанска села, и увериће се да збиља у њему постоји геније — музичар. — Наставиће се —

ПАдЕЊа БОЛОМ ПБТ ЛАИЦИМ О

Како нам се неки обраћају са разним молбама и жељама, то свима таквим личностима скрећемо пажњу на следеће:

1. Лица и установе које су обавезне да примају Службени Лист Вардарске Бановине предвиђене су Правилником о Службеном Листу Вардарске Бановине у члану 8 (Види 3 број Сл. Листа за 1930 год. страна 2), те према томе и Уредништво шаље лист само таквим лицима, надлештвима и установама. Но ако је који претплатник сиротног стања иу немогућности да испуњава обавезе према Уредништву, то је потребно да оде у општину и умоли да се о томе обавести администрација Службеног Листа и у томе случају свакоме ће се изаћи у сусрет.

2. Они који траже да им се Сл. Лист не шаље на погрешне адресе илл моле да им се обустави даље слање листа због разних оправданих разлога, као да су променили радње, сасвим их напустили и томе слично, нека се притрпе за неко краће време, док се израде нове гдресе, па да се онда јаве са потребним молбама. Ово исто важи и за оне који траже обавештења због уложене претплате, а има их вероватно и са другим жељама и примедбама. Свима ће се изаћи у сусрет и дати посебна обавештења кад буде Уредништво савладало извесне техничке послове.

Ако је пак ко променио локал, на пример кафану, индустриско. предузеће и томе слично, те исти посао сбавља у локалу чији је ранији закупац примао Службени Лист да исти не враћа са примедбом, да он није више лице обележено на адреси, већ да тражи да му се лист шаље на његово име или на име локала.

Овде скрећемо нарочиту пажњу претплатницима да не враћају поједине бројеве са исписаним странама, јер ће мо их и на те бројеве задужити, већ нека напишу што имају на поштанским картама, пошто се и стари бројеви употребљавају за поједине комплете или се пак шаљу новим претплатницима.

Уредништво Службеног Листа.

Властик Службеног Листа је Банска Управа Вардарске Бановине у Скопљу.

Штампарија ч књиговезница Василија Димитријевића — Скопље,

Краља Петра -- Телефон 182