Službeni list Vardarske banovine

Др

9. МАЈА 1931. ГОД. УБОТ Ае А

БРОЈ 2 ДИНАРА

ГОДИНА |. Број 70. СКОПЉЕ

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ излази један пут недељно. Гедишња претол та је 80, а ва иностранство 140 динара. Огласи се примају по утврђеној тарифи. Рукопасе, огласи ипретплата се шаљу на адресу Банске Управе за

Уредништво Службеног Листа. — Уредник СИМИЋ СТЕВАН, директор гимнавије у пензији.

=

„Кародна ношња

Свакоме посматрачу народних прилика а нарочито онима који се баве испитивањем нашега села, палоје у очи, да се постепено увлаче у наш сеоски живот грађанска ношња, појава која заслужује да се позабавимо са тим врло важним друштвеним питањем.

Познато је да народ наше бановине има ванредно лепу, укусно скројену, сашивену и украшену ношњу, те је и због тога постао предмет нарочите пажње како осталих крајева Југославије, такои целог просвећеног света. А ова сликовита ношња у толико је занимљивија, што свака покрајина, а често и свака омања жупа, има своје типско обележје, те тако узевши Јужну Србију као целину, ми у њој видимо један изванредан букет пун свежих украса, лепота и примамљивих дражи. И нешто више. Та наша народна ношња је резултат дуговечних историских процеса, она је изванредан отисак најфинијих културних и психичких изражаја нашега народа.

Ми се данас дичимо нашом средњевековном архитектуром и црквеним сликарством, којим се диви остали цивилизовани свет. Поносиме се нашом лирском и епском народном поезијом, која заузима завидно место у светској литератури те врсте. Међутим и на-

ша народна ношња заузима тако исто једно од најлепших и најзавиднијих места на свету, чињеница коју нарочито истичемо да би скревули пажњу нашим широким слојевима на селу, те да са већом љубављу и националним поносом гледају на своје одело, да га ценеи поштују, да га воле и да се њиме поносе у дубоком веровању да је то ношња којој нема нигде више равне, да је чувају онако исто, као што ми чувамо наше средњевековне грађевине, фреске, песме и све духовне тековине које смо наследили од наших врлих предака.

Наша сељанка је у:својој народној ношњи лепша, гиздавија, пуна лепоте и дражи, док је обратан случај кад се појави у грађанском оделу. Тада нам се чини да је неукусно одевена, груба и неспретна. Но поред овог естетског и донекле уметничког гледишта, овде се уз то намећу и економско привредни разлози.

Јер пре свега фабричка материја је и скупља и уз то не траје дуго, док је домаће сукно јаче, трајније те и јефтиније. Осим тога наше девојке и жене саме спремају материју, везу, кроје, шију, те им се на тај начин, у таквом послу, развија и усавршава укус према лепоме; оне тиме постају истоеремено и најпреданији посленици наше на-