Službeni list Vardarske banovine

Страна 8

Ф: 1 СЛУЖБЕНИ

Лист

немца: најславнија српска задужбина, коју су оставили српски средњевековни владари. Са орнаментиком романског к рактера, рекло би се, као што и јесте, да су трагови ренесансе у њему, која код Италијана тек почиње у ХИ веку.

„Сјајна Грачаница“ манастир Св. Богородице на левој обали реке Грачанице. То је такође један од најзначајнијих средњевековвих

споменика српске куптуре. Манастир величан-.

ствене епопеје косовског боја, чији елементи улазе у све кутове југословенске душе.

Све те фреске ових манастира у Вардарској Бановини, доказ су колико је уметност онда била висока, тако, да се научници, уметници, и туристи, који овамо долазе и посећују _ ове споменике — диве. То нас пред страним

светом приказује и оцртава као достојне ствараоце и чуваре велелепне културе и уметности, чија је прошлост тако мрачна и бурна а будућност самим тим перспективно одређенија.

На супрот каменој скулптури у приморју, чаји се живи геније прославља у Европи; дотле се сасвим оригинално, несметано развија дрвена скулптура — резбарија, на класичном Југу садање остварене Југославије. Маркантни при: мер рођених простих, нешколованих људи, којима се духовна вредност снажно изражава јесу дебарски сељаци; у њиховим пластичним и живим радовима огледа се њихова душа, из њих одише наша расност, благост и енергија. Све те и сличне појаве Југа јесу мамци за туристе, који дивећи се примитивним уметницима по форми, најласкавије изразе о тој грани уметности дају не само код нас већ и на страни. Њихов апел на тамошње заинтелесоване уроди увек успехом захваљујући нашој чистоти, у којој има,и поред свега оригиналног, и источњачког егзотичног удела Пејсажи, какве можда немау романтичној Швајцарској нити у авантуристичкој Италији, остварени су делом у нашој земљи и странским сликама, делом у сељачким рељефним рздовима.

Та иконостаси, портрети светаца и др. све чини задовољство и унутарњу насладу туристима 10. Градови (као центри ва излете и као места ва вадржавање туриста).

Вардарска Бановина има све могућности да привуче странце. Св:ки излетник треба да сврати у њено гро, у давно историски град Скопље, у коме се путеви стичу из разних крајева, и ту направити план за даље путовање. Од Ск"пља се путеви пружају зракасто, тако да се моме путовати по свој Вардарској Бановини. Сама његова околина је пуна сред“ њевековних споменика. Ту су манастири готово са најлепшим фрескама. Г. Милан С. Јовановић пишући чланак о „Туризму у Вардарској Бановини“ вели о тим споменицима: „То

Број 70

су цркве зидане у византиском српском стилу, који се данас оживљује широм Југославије у свима новим црквама, које зидају православни покојвима. Видети неколико пркава тога стила и фреске у њима, то значи упознати у Југославији, оно што представља њене највише уметначке производе из старијих времена“. Та околина је пуна планина, висова обраслим шумом; затим пољима богатим маком, дуваном, житом и др. Сам пак град је живо трговачко место и у њему су разни занати развијени. Уз Скопље могу доћи: Лесковац, привлачна станица највећег индустријског места у Вардарској Бановини. Затим и поред многих Тетово и Призрен.

Призрен је још у 13. и 14. веку био веома важан, јер су с њим имали везе и Дубровчани, а за Душанове владе био је знатно индустриско место. Што се њега данас тиче. у застоју је. Па опет овакво место привлачи странце својим природним лепотама. Његова је околина пошумљена, а где је голотиња пошумљује се; његова је околина као и он сам пуна средњевековних споменика.

Битољ је још у 17. веку постао важан град за излетнике и за њих је ту било пуно колиба и кућеца. Али као химна овим туристичким градовима поред многих који се налазе у овом крају, као песма природи и ле поти јесте Охриц, готово на крајњем југу. Он је врло важну улогу играо у погледу црквеног живота балканских Словена. У њему је онда била и архнепископија основана под Василијем 1 — пун је лепота, којих му даје његова непосредна околина; пун је споменика; економ“ ски доста јак, јер је на њега економски упуБен и његов сусед Дебар. Такво, ретко је где такво место, пуно излетника, који га посећују у великом броју. . То је, може се рећи, наше туристичко благо.

Укпатко речено, ови наши средњевековни градови, од којих су неки били и престонице српских владара, као главна места су и центри за излете и задржавање туриста Отуда и преимућство градовима у погледу свеколике делатности, које поткчу из већих струја.

(Наставиће се)

Властек Службенсг Листа је Банска Управа Вардарске Бановине у Скопљу,

Штампарија = књиговезнида Василија Димитријевића —

Скопље, Краља Петра -- Телефон 182