Službeni list Vardarske banovine

Страна 2

Вардарска Бановина

|, ,

По струци грађевинској и о јавном саобраћају

На територији Вардарске бановине има државних путева 1395 км. обласних ! реда 1266 км. П реда 1577 км. Стање саобраћаја на овим путевима је следеће: ф

1. — На државним путевима колски и аутомобилски саодраћај могућно је у свима правцима изузев на деоницама: Градско—Св Ђорђе на путу Скопље—Велес—"' Ђевђелија, Извор — јама на путу Кичево—Дебар и Крива [1аланка— Девебаир на путу истог имена, У зимским данима мора се са већом пажњом путовати и на путевима: Скопље— Качаник, Велес — Градско, Св. Ђорђе—Ђевђелија—Радовиште — Струмица— Ново Село—Бугарска граница; и

2. — На самоуправним путевима саобраћај је знатно тежи, јер од стране бив. обласних самоуправа није обраћана довољна пежња на израду и оправку ових путева нарочито оних, који раније нису били државни,

Стање мостова следеће је:

1. — од 17.114 метара објеката, колико их има свега. 10107 метара су дрвени, и у највећем делу, су дотрајали те се морају у најкраћем времену заменити;

2. — Сем ових има око 290 метара дру= гих објеката нарочито према албанској граници који су, ма да нису дрвени, дотрајали те и њих треба изменити.

За потребе саобраћаја на државним путевима ваља подићи, како је прорачунато, и 2230 метара сасвим нових објеката, који до сада вису ни постојали, било зато што су за време рата порушени, било што, у опште, тих објеката није било довољно ни подигнуто на постојећим државним путевима.

Сем тога ради побољшања саобраћаја, а са тим у вези и ради побољшања привреднах прилика, у овој бановини биће неопходно потреОно што пре повољном преправком — реконструкцијом дефинитивно довршити израду старих постојећих државних путева: Скопље— Кгчаник, Прилеп—Кичево—Јама— Дебар до везе са путем Гостивар—Дебар и пут Велес—Градско и Св. Ђорђе— Ђевђелија, као и предузети ново грађење пута Градско—Св. Ђорђе.

Од јавних грађевинских радова, који су сада у току извршења, ваља истаћи; хигијенско-гинеколошки павиљон државне болнице у Скопљу, радио станицу у Душановцу код Скопља, затим 24 школских зграда за основне школе по селима, 9 жандармеријских станица, општинску зграду у Велесу, две сеоске опшкинске суднице и три цркве.

Хидротехнички радови, који су у извође= њу, јесу следећи: водовод за снабдевање водом гарнизона у Битољу, водовод у Тетову, водо-

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Број 88

вод у Кратову, водово у Штипу, водовод у Берову, водоводи у сслима Штимље и Петровић водоводи у селима Извор (срез велешки) и Степенци (срез прилепски) појачања насипа у Скопском пољу, осигурање бабиног моста на путу Приштина—Кос. Митровица и артерски бунар у селу Александрову.

Ради побољшања ' привредних прилика у овој бановини најпотребније је извести хидротехничке радове у циљу осушивања Скопског, Струшког и Струмичког поља и Жуте баре код Кочана, регулације Црне Реке, мелиорације Тетовског Поља, осигурање леве обале Вардара код државне ергеле у Душановцу и осигуравање десне обале Вардара од утока Лепевца до вародног позоришта у. Скопљу.

10ва. БеВЉеЛи ока ЗеЛЉОВА Де Уна виларска | ЗОЈА

Свиларство Јужне Србије спомиње се у наређењима Стевана Дечанског. Вековима су ови крајеви, бацали на светско тржиште лепе количине одличног производа свиларства. Нарочито је народ из околине Ђевђелије, Дојрана и Струмице налазио у гајењу свилобубе издашно врело зараде. 1863 год. у Ђевђелији је било 9 великих предионица свиле. За време балканских ратова, а нарочито за време светског рата, свиларству Тиквеша, залан је тешки ударац јер су се дудињаци нашли у ватреној зони и били већим делом уништени. По ослобођењу народ је засукао рукаве. Државна власт је помогла. Основани су државни расадници, из којих су се народу бесплатно делиле саднице дудова. Постављени су свиларски надзорници, ради упућивања у рационалне методе свиларства. Дошле су добре године. Цене су чаурама скакале од године у годину. Од дин. 25 по кг. 1920 п 1921 год. попеле су се на дин. 530 — у 1923 год. идуће год. достигле су дин, 100—120 а 1926 год. 130 —150. У вези с тим расла је и продукција, која је од 143.000 кг. 1926 год, достигла већ 1923 год.339.000 кг. И све даље је расла. Сем тога, лепе су паре узимали гренери, одгајивачи семена свилене бубе, јер домаћа продукција семена покрива сву пстребу Јужне Србије и чак се извози извесна количина у северне крајеве Србије. Колико је народ зарађивао најлепше се види одатле. што су монополске цене војвођанским чаурама биле ДИН. 35 по кг, кад су овде — где је производња слободна — биле три, па скоро и четири пута више, Зато су се у куферима криумчариле војвођанске чауре и продавале у Јужној Србији. Али привредна криза захватила је и свилу, а поготово кад се је почела нагло развијати индустрија добре, а много јефтиније вештачке свиле. Док је 1931 год. укупна светска продукција вештачке свиле износила нешто преко 9