Službeni list Vardarske banovine

пи љута ет

__Број 88

милиона килограма, она је прошле године достигла производњу од 186 милиона кг. тако да је и ту настала хиперпродукција, те је лежало око 40 милиона кг. нераспродане веш= тачке свиле. У вези с тиме. цене природној свили су нагло падале, а заједно с њима падале су и цене чаурама, тако да данас произвоБач добива за 10 кг. колико је раније добивао за 1 кг.

Док су цене биле високе, произвођач је добро зарађивао, па га није много бунило што су лепе суме остајале у џеповима посредника, агенага, који купују чауре за рачун солунских извозника. Али, услед силног пада цена, дошло је време да треба рачунати на пару, укинути непотребне и скупе посреднике између произвођача и велике трговине. По могућству проћи се и великих трговаца, па израђивати барем свилено предиво. Јер, ма да не даје богати приход, ову привредну грану не сме се, по могућству запусгити. Гајење свилене бубе пада у доба када нема већег посла у пољу. Сем тога, то је лак посао, који могу да обављају жене, деца, старци и уопште нејака лица Колико би иначе могла да зараде та лица, кад би напустила свиларство, које им ипак уз садање најниже цене, доноси нека 3 –4 милиона динара2 Мало или ништа.

Добрим су дакле путем ишли предузимљивији произвођачи свилене чауре, који су 24 фебруара 1929 год. основали у Њевђелији своју земљорадничку свиларску задругу. Тим су путем ишли и талијански произвођачи, који су преко својих 80 задруга уновчили у прошлој години 4 1/2 милиона кг, чаура, а да и не говорим о Јапану, највећем произвођачу свиле на свету, где се већи део чаура уновчује путем задруга, па чак и 8 од сто сирове свиле извози се преко савеза свиларских задруга.

Почетак Ђевђелијске задруге био је скроман. При оснивању, у њу је ступило свега 61 произвођач са укупно 748 пословних удела по дин. 100.— Да би задруга дошла до прометног капитала за финансирање кокона, чланови управе лично су гарантовали за први кредит. Нетом се је задруга појавила на тржиште, цене су чаурама поскочиле, од дин. 35—37 за 1 кг. сирових чаура, колико су трговци пре тога плаћали, на дин. 42—45. Тако је народу заштеђено око један и по милион динара, које би суме иначе биле ишле у џеп разних агената и страних трговаца. Задруга је свега примила од својих задругара 23.900 кг. сирових чаура, од којих је добила 8537 кг, сувих. Али и та мала количииа била је довоља да изазове на тржишту реакцију, у корист произвођача. На тај начин од задружне акције имали су велику корист и незадругари. Већ за време прве сезоне број задругара је порастао, а крајем 1929 год. било их је свега 282 задругара са 1021 уделом. 1930 год. задруга је примила 65.900 кг. сирових чаура, од којих је добила и продала 22.300 кг. сувих. Цене су већ биле знатно пале,

в

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

_ Страна 3

а задругиној интервенцији има се захвалити, што су те године трговци плаћали сирове чауре по дин. 16—18.

Крајем 1930 године задруга је имала 639 задругара са 1621 уделом.

Ниске цене и катастрофални земљотрес у марту 0. г, т. |. баш пред свиларском сезоном, спречили су задругу да развије своју делатност у јачој мери. Али, поред свега тога, она је нешто напредовала, јер је примила 70.200 кгр. сирових чаура, и то 63.370 кгр. из срезова

_ђевђелијског и дојранског и 6.922 кгр. из стру-

мичког. Суве чауре продала је по дин. 47.кгр., франко свој магацин у Ђевђелији. По одбитку трошкова, задругарима је обрачунала сиро:е коконе просечно по дин. 14.50, исплативши им разлику између те цене и даног им предујма од дин. 8—10 по кгр., према класи, Трговци су купили у БЊевђелији и околини директно од произвођача 180.000 кгр. чаура по дин. 10—12, Значи да су задругари добали за своје чауре око Дин. 250.000 више него провзвођачи, који су продали исту такву количину и врсту чаура трговцима, без учествовања 28друге. Природно је пак, да није било задруге, или да она није примала коконе, да би трговци били још више снизили цене, па би штета произвођачима била још већа. Ове године задруга се је појавила и у струмичком крају са својим радом, те је одмах изазвала повишицу цена. Док су трговци плаћали, пре њене појаве, просечно по дин. 9—, по. интервенцији задругиној цене су скочиле на 12, 1За у појединим случајевима и на 15 динара. Тако суи струмички произвођачи имали знатне користи од ђевђелијске задруге.

Благодарећи издашној ПРЕ и лепој бановинској помоћи, у укупном износу од Дин. 363.000—, задруга је сасвим исплатила свој задружни дом, купљен 1929 год. за Динара 155.000.—, а у овој години уредила је модерну сушницу чаура, коју је набавила за Дин. 70.000. Сада је задруга предузела кораке, ради инсталирања справа за израду свиленог предива, и оправдана је нада де ће у томе успети. Крајем јула о.г. бројила је 965 задругара са 2473 удела. Пошто задругари гарантују за задругине обавезе са још десетоструким износом, то претставља укупну гаранцијску суму од Динара 2,720.300. Сем тога, ту је резервни фонд, који претставља задругину имовину. У тај фонд ушло је дин. 363.000 државне и бановинске помоћи, а сем тога овај се фонд дотира сваке године са делом чисте добити. На зграду се отписује сваке године 49, њене вредности, а на сушницу 59) Како се види, задруга је финансијски добро фундирана.

Да би се задрузи омогућило предујимљивање кокона, изашли су јој у сусрет Привилегована Аграрна Банка и Главни Савез Српских Земљорадничких Задруга у Београду. Аграрна Банка дала јој је 1930 год. зајам од дин. 800.000 повратив у три године, са 8 од сто интереса,