Službeni list Vardarske banovine

„Страна 2

жала солидном спремом. Поборници нове школе раде на томе да данашња школа не буде неугледна, да не преоптерећује дечји дух гомилом сувопарних знања, да настава не буде [један очајан вербализам, који спутава нормално развиће ума.. кад данашња школа дође до тога да

ово не буде — тада ће се звати нова _

или активна школа.

Рад у садашњој школи није узалудно траћење времена; али није ни најбоље искоришћавање времена, јер се тим радом преоптерећује дечји дух гомилом сувопарних · знања. Сувопарна знања нису практична, чланови друштва накљукани таквим знањима не могу бити корисни у оноликој мери, колико би корисни били, када би располагали практичним знањима, или боње умешнршћу да лако примене стечена знања. Живот није »теорија« него »пракса«. Зато школа не сме да буде »теориска« већ »практична». Садашње учење јесте некакав рад; али тај рад, због тога што је »један очајан вербализам, који спутава нормално развиће ума«, не даје најбоље резултате, а

Млади васпитачи виде недостатке данашње школе, зато устају и често говора о радној школи. Ако пак нема увек доследности између речи и дела није чудновато, јер такве их је створила данашња школа. А недоследност може да буде и духовни недостатак, који је био и код Песталоција, јер се зна да је говорио против телесног кажњавања ђака, а сам се служио телесним казнама: Што је покрет захватио велики број присталица и што се о новој школи прилично у јавности расправља може да значи само колико је идеја сазрела и како ге њено остварење потребно данашњем друштву. Писање о радној школи несумњиво ће се наставити, без обзира на какве приговоре, и продужиће се до њеног потпуног остварења. авио Наум ]. Ристић учитељ из Прилепа

БЕРТА ЊЕ па Ро

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Број 99 Кичево

ТУ

Просветне и културне прилике

Наш народ лепо каже: поп чита из књиге, па опет погреши, па није никакво чудо што су се и нехотице поткрале у прошлим чланцима неколико мањих штампарских грешака зашто молимо наше читаоце да нам опросте, јер кад се опрашта попу, зашто да се не опрости и нама који не читамо из књига кад ово пишемо.

Познато је правило да се култура једног народа цени према броју писмених лица, али и поред тога наши доскорашњи господари Турци нису обраћали потребну пажњу просвећивању широких народних слојева. А у колико је турска раја постизавала извесних користи, има да захвали првенствено потпори коју је указивала онда Краљевина Србија. Наше ослобођење и уједињење проузроковало је и у томе погледу велики преокрет, јер напори који су учињени за последњу деценију и успеси који су забележени за то време, дају нам пуно права да се поносимо и пред највећим европским народима. Да се и овде послужимо са бројкама, које ће најлепше и најизразитије да потврде нашу констатацију. Данас постоје у Кичеву и његовом срезу 38 школа са 2806 ученика и 54 учитеља. За протеклих дванаест година подигнуто је 20 нових потпуно модерних школских зграда. Ја сам пссетио и разгледао две такве школе, у Мидинцима и Кленовцу. а имао сам прилике да добијем и фотографије и свих осталих нових школа. То су праве виле које су најлепши украс појединих села. Зграде су од солидног материјала, са пространим, светлими хигијенским учионицама, са дуплим прозорима, Неке имају простране сале за свечане скупове, а за наставнике су резервисана потребна одељење, тако да они ни по нашим градовима не могу имати лепших станова. Пред сваком шкоЛом подижу се лепи вртови, што све скупа даје слику интензивног прогреса. На челу просвете у овоме срезу је г. Бока Николић, школски надзорник, родом из околине Велеса, наш стари национални радник, који са пуно воље и преданости обавља поверену му дужност. Од њега сам сазнао да су учитељи поглавито млади људи који улажу пупо љубави у посао, а међу овима има их и правих мисионера, који са јаком енергијом и разумевањем шире у народу писменост и корисна знања, Ми се овим постигнутим резултатима можемо само похвалити и поносити, у толико више, што је свет урађено за врло кратко време. |

Напоредо са просветним прогресом развијају се, шире и напредују и многа културна, хумана, витешка и национална удружења, која скупа дају лепу слику социјалног живота у Кичеву. Таква су: Коло Српских Сестара, које води старање о Женској Занатској школи, Соколско Друштво, Удружење Црвенога Крста,