Službeni list Vardarske banovine

(Страна 2

Краљевске Владе изјавио је између осталога и ово: „јучерашњим историјским даном, наш народ је громко рекао, ;а је Краљевина Југославија урасла у његову душу и да не допушта да ико више у то сме сумњати“.

Овим речима и ми би могли завршити овај чланак о митровданским изборима, кличући из све душе:

Живео Краљ! Живела Југославија;

Пољопривредне изложбе у Вардарској Бановини

Према решењу Господина Бана Вардарске Бановине у току ове јестни одржано је по срезовима ове бановине неколико мешовитих пољопривредних изложба. Једна од ових одржана је у Берову за срез малешки на дан Зи 4 октобра о. г. Изложба је отворена на свечан начин 3 октобра, а отворио је бански изасланик г. Стоиљковић Аранђел, виши пољопривредни пристав, у присуству среског начелника среза малешког и великог броја угледних грађана и земљорадника овога среза.

Према броју излагача и посетилаца, као и према броју и квалитету изложених примерака, ова је изложба имала успеха преко оче кивања. На њој је узело учешћа 351 излагач, а изложено је било 864 примерка. Пшеница је била заступљена у 127 примерака, наполица у 11, раж у 47, јечам у 32, овас 13, кукуруз 91, кромпир 63, пасуљ 54, јабуке 46, крушке 36, шљиве 48, дуње 7 и ораха 6 примерака. Сем овога било је и 20 примерака ракије и 233 примерка других разних пољопривредних производа. Од изложених предмета нарочито се је истицало воће; а од овога нарочито шљиве и јабуке. Орахе, међутим, изложио је врло мали број излагача. Јабуке и шљиве су се нарочито истицале својим квалитетом.

Изложено је било и одличних примерака кромпира, који су се истицали својом крупноћом, тако да је тежина по комаду износила преко пола килограма.

И ако је срез малешки у првоме реду сточарски па тек онда ратарски, односно житарски ипак је међу изложеним примерцима житарица било одличних, Било је примерака пшенице чија је хектолитарска тежина износика 81—82.

Сем набројанога било је изложено и одличних примерака баштенских култура (паприке, купус, краставци) који дају утисак као да су одгајени негде поред Вардада или Мораве а не у срезу малешком.

СЛУЖБЕВИ ЛИСТ

Број 101

Краљевска Банска Управа помогла је ову изложбу са 20.000.— динара. За ову је суму набављено разних пољопривредних справа и алата, а и семе неких пићних биљака. Ове справе, алати и семе подељене су као награда за најбоље изложене примерке. Награђено је укупно 635 излагача а изложбени одбор приликом додељивања награда водио је рачуна да из свакога села буде по неки награђен.

Поред великог броја посетилаца из грађанства и са села изложбу су посетили и ђаци основних школа среза малешког.

Бански изасланик је мишљења да би иду-

ћа изложба која би се имала одржати у Бе-

рову требала бити сточарска, јер су у срезу малешком врло добри усло:ги за развијање сточарства.

Исто оваква изложба одржана је у Јужном Броду на дан 24. и 25. октобра за срез поречки. На њој је узело учешћа 210 излагача са 672 премерака пољопривредних производа. Изложено је било пшенице 135 примерака, ражи 53, јечма 32, овса 10, кукуруза 78, грахорице 22, пасуља 48, кромпира 30 и црног лука 31 примерак. Од воћа су биле заступљене јабуке у 46 примерака, крушке у 16 и ораси у 23 примерака. Сем овога било је још и 148 примерака свих осталих прсизвода.

__ Међу заступљеним гранама на изложби квалитетом се је истицало вође, а нарочито јабуке. Било је и одличних примерака кромпира.

с обзиром на малу територију овога сре: за ова је изложба успела како по броју излагача и изложених примерака тако и по броју посетилаца. И ову је изложбу Банска Управа помогла са 20.000— динара за коју је суму, као и код предње изложбе, набављене справе и алати, којима су награђени најбољи изложени примерци. Награђено је укупно 77 примерака, Бански изасланик г. Стоиљковић, који је отворио и ову изложбу, мишљења је да би се требало обратити већа пажња унапређењу воћарства,и сточарства у овоме срезу. а од ратарских култура треба обратити већу пажњу кромпиру.

Споменик генералу Михаилу · Ковачевићу у Штипу

Навршило се је пуних четири године од дана погибије великог војника палом за огаџбину у миру, покојног генерала Михаила Ковачевића у Штипу на дан петог октобра 1927 год. Многима је још у памети тај несрећни дан, ·

а Штип га неће никад заборавити. Штип неће никад заборавити свог великог добротвора и пријатеља покој. ђен. Ковачевића. Сећаће се сви који су с њим радили, који су с њим разговарали, а сећаће се мала деца с којима је