Službeni list Vardarske banovine

= Страна 4

сарађује са сличним организацијама из осталих покрајина. =

Значај удрушења за Југ лежи у потреби окупљања, идејног зближења као и националног буђења и васпитавања омладине. Наш свет овде треба охрабрити и духовно га ослободити утирањем трагова ропства. Њега треба придобати и уверити га да више није и несме би-. ти таја. Код њега треба развити осећај дужности према заједници као и сазнање права грађанина и човека. Треба га помоћи да се културно и економски подигне. Треба га убедити у значај просвете, која је неопходна сваком човеку а такође и народу у живосној борби. Услови за напредак Југа постоје, доказ је његова прошлост када је предњачио и био културна жижа словенства, затим његове особине, преданост раду, истрајност, скромност и штедљивост. 3

Поље рада удружења је као што се види веома широко. Најважнија је пак задаћа просветити овај свет и оспособити га да развије своје позитивне особине и способности те да тиме и он допринесе нашем општем културном подизању. За рад у том правцу, Удруже-

ње очекују многобројве дужности, а то су: из-

давање листа, часописа к поучниг списа, одржавање корисних и практичних предавања, отварање народних читаоници, сузбијање неписмености, незнања и заблуда, давање пот"стрека за свако културно делање, помагање свих лепих стремљења ка непретку, проналажење даровитих младића и помагање истих да кроз школу и занат постану корисни људи и Југословени. (во су задаће за које се наше Удружење залаже и у чему би ово требало да наиђе на свестрано разумевање и помоћ свих родољуба. Путем просвете доћи ће се лакше до духовног јединства, па је с тога наше Удружење изабрало тај пут имајући уверење, да само просвећен народ може одбацити заблуде и увидети где му је спас,

Почетак нашег покрета је скроман. Удру· жење за свој обиман рад располаже малим али сопственим сретствим. Зато оно рачуна на сарадњу свих родољубг, јер наш покгет треба да обухвати све друштвене редове. Омладинска ознака у имену Удружења није донета за то да би оно послужило само за прикупљање омладине, већ се хтело тиме, да се покрету да обележје новог, младог и бујног, — расног покрета. као што је и сама југословенска мисао. Према томе ограничења у годинама. вема, те је према правилима нашим омладинац свако, који омладински осећа, мисли, говори и дела.

Као доказ павешћу чињеницу да је први члан нашег удружење, уписан под првим бројем један уважени стари професор, осведочени национални радник који је овамо дошзо из љубави у доба Турака, а коме није сметало да да своју моралну потпору новом југословенском покрету.

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ Ма

"грех је,

Број 105—106

Захваљујући свима Ваме на пажњи коју сте према Удружењу Вашом посетом осведочили, поздрављам Вас у име Управе, која гаји налу да ћете идеје Удружења помагати и штитити. Остати по страни ма из којих разлога не толико према удружењу, колико према овдашњем свету коме је наша помоћ неопходна као и према народном јединству, које смо дужни пригрлити сви,

Наш покрет није политички а још мање шовинистички. (Он тежи да животворним дахом пробуди наш југ, колевку наше нове цивилизгције. Преко тога пак он жели да помогне што скорије духовно уједињење нашег народа, који ће тско моћу постати снажан фактор за чување светског мира и одржавање данашње цивилизације човечанства.

сонслене вести, Оснивање соколсно чете у Лисичју

Код нас на Југу може се приметити да се са соколским радом и идејом соколске мисли свакодневно иде напред. Те идеје не задржавају се по варошима, већ су у најновије време почеле да продиру у све народне слојеве и да оплемењују његову душу. Наша многа друштва раде на томе са пуно воље и разумевања. И друштво Матица — Скопље ставило је себи овај задатак. Оно је учинило врло леп корак за оснивање соколских чета. Гаквим свесрднвим радом, и са пуно воље, може се ићи напред. И соколско друштво Матица пре неколико дана основала је још једну сеоску соколску чету у селу Лисачју.

Учитељ у селу Лисичју, брат Димитријевић, 29 прошлог месеца, у споразуму са сељацима истог села, спремио је што треба за свечаност. Ради оснивања чете били су и неколицина чланова друштва Матица из Скопља. У :0 часова, једним кратким говором, брат Димитријевић

"отворио је скуп и поздравио све присутне, а

затим истакао потребу за једном соколском организацијом. После тога дао је реч брату Аћиму Поповићу. старешини друштва Матице, који је говорио о значају соколства на селу и истакао његов добар и користан рад за народ и Отаџбину, После њега говорили су о постанку и развитку соколства браћа Урош Вучерић и Живојин Милојковић. После тога изабрана је управа у коју су ушли браћа: за старешину Неша Поповић, а за' заменика Борђе Николић; за тајника Димитријевић, учитељ; за благајника Б. Богојевић, за начелника А. Боршин, а за заменика М. Гргић; за чланове управе: Т. Николић, Б. Трпковић и Ј. Шантић.

Пошто ја извршен избор управе, брат Аћим Поповић, извршио је заклетву и са кратким говором поздравио их је и рекао, да су од момента заклетве ступили у соколске редове да раде за добро соколства и свога народа. сир:

те.

>