Službeni list Vardarske banovine

- Страна 22

на свету, с са 700 милиона комада годишње. 700 јајарских задруга са 45.000 задругара извезле су 1929 год. јаја у вредности од 330 милиона динара, а знатни удео у експорту јаја имају и задружне кланице. У вези са задругарством, "живинарство је много напредовало; док је 1888 године број живине износио 4 милиона комада, крајем 1928 год. било је 18:/, милиона глава, т, ј. мање више колико у нашој држави, ма да је Југосзавија становништвом четири пута, бројем земљорадника осам пута а површином 6 пута јача од Данске, и ма да ми извозимо жито и кукуруз, а Данска увози. Исто тако знатно је повећана и просечна производња јаја. За само раздобље од 1910—1930 године просечна производња код кокоши повећала је се од 85 на 130 јаја годишње.

Коњарских селекцијских задруга било је крајем 1927 235 са 270 пастува.

За набавку сточне хране, Данска је имала крајем 1928 год. 1335 задруга са 15.000 задругара и обртом од 2 милијарде 160 милиона динара. Задружним путем сељак набавља и знатне количине ђубрива, семена и осталих пољопривредних потреба. За набавку колонијала, текстилне робе, посуђа и остале робе за домаћинство било је крајем 1928 год. 1776 потрошачких задруга са 320,000 задругара, од чега отпада на села око 1700 задруга са 250.000 задруга са 250.000 задругара. И ако узмемо у обзир, да су код сеоских потрошачких задруга зачлањени многи занатлије и интелектуалци, ипак долазимо до закључка да су код потрошачких задруга зачлањене две трећине земљорадници, што је јединствени случај на свету. Главна набављачка задруга у Копенхагену продала је 1929 год. својим задругама чланицама робе у укупној вредности од преко две мнлијарде динара; од тога преко 600 милиона динара отпада на њену продукцију у сопственим фабрикама маргарина, дувана, трикотаже, конфекције, хемиских производа, коже, чоколаде итд. Чист приход њених чланица износио је 169 милиона динара.

Успешно раде и задруге за пољопривредна осигурања, нарочито стоке, док су кредитне задруге за краткорочни кредит сразмерно слабо развијене. За хипотекарну вересију постоје нарочите кредитне задруге. Остале врсте задруга, сем задружне продукције цемента, не играју већу улогу.

У вези са задругарством, у Данској се је јако развило рационално ратарство. По просечном приносу житарица од хектара, Данска долази на нруго место, односно од једног хектара дански сељак добије толико жита, колико просечно наш земљорадник са три хектара, ма да се данска земља не одликује природном плодношћу. Чудио звучи да Данска, која увози велике количине жита за исхрану људи и стоке, извози годишње семена, нарочито житарица, за преко 300 милиона динара. Интересантно је такође, да је после светског рата Данској

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Број 108—110

враћен један део територије изгубљене у рату 1864. год. ма да је она била неутрална у светском рату. Толики ауторитет ужива та мала задружна држава у очима целог културног света. |

Док скоро цео свет данас стење, где више где мање, под тешком привредном кризом, Данска се налази скоро у нормглном · стању, Пољопривреда је снажна, државне финансије одличне, а и сама индустрија није претрпила јачих потреса, јер већим делом ради за потрошњу у земљи, чија је куповна моћ доста јака.

"Пример Данске за нас је врло поучан, јер видимо, како је једна мала држава. ослабљена изгубљеним ратом и ванредно тошком пољопривредном кризом, нашла у сточарству и 8адругарству пут нагретку и благостању, Па кад је успео земљорадник мале краљевине Данске, мора успети и сељак велике Југославије. Го тим више, јер смо ми из рата изашли победници, ојачани и уједињени и што наша пољопривредна криза није ни из далека тако тешка као што је био случај у Данској. Сем тога, дански сељак морао је сам да тече искуство, док је наш земљорадник у стању да користи туђе

искуство, а у првом реду искуство данског се-

љака. Поред воћарства, гајења рентабилнијих индустријских биљака, повртарства итд. — наш земљорадник треба да се што интензивније посвети сточарству, нарочито музној стоци и живинарству, и да оснива своје задруге ради заједничке прераде и уновчивања својих производа као и ради заједничке набавке својих потреба, гдегод постоје за то повољни услови.

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Измене и допуне Закона о Привилегованој аграрној банци Његово Величанство Краљ, на предлог г. Министра пољопривреде, а по саслушању г. Претседника Министарског савета, прописао је и прогласио

Закон о измени и допуни о Привилегованој аграрној банци

Закон о Привилегованој аграрној банци мења се и допуњује у следећем:

8 1. У члану !! додаје се иза тачке 13 нова тачка, која гласи: Маи 120) Суделоваће у међународним организацијама створеним у циљу унапређења пољопривредног кредита учествујући према потреби и капиталом.

8 2, На крају члана 16 додаје се нов став који гласи:

Пре ступања на дужност претседник и