Službeni list Vardarske banovine

_ Број 108—110

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Страна 21

карских задруга попео се је на 1379: са 180.000 задругара, што преставља: 90 од сто данских сточара са скоро 90 од сто од целокупне производње млека. Ако узмемо да сваки задругар заступа по четири члана породице, онда можемо казати да су млекарске задруге окупиле око себе 720.000 лица или другим речима преко половине: данских земљорадника. јер од 3 и по милиона становника на земљораднике отпада 37 од сто, т. ј. 1,3000.000: 1928 године Данска је продуцирала 5 милијарди и 400: милиона кгр. млека, а од те количине уновчено је путем задруга 47 милијарди кгр, Док се продајом свежег млека за директну потрошњу баве приватне млекарнице, задруге прерађују скоро све млеко,и то у првом реду у чајни маслац, затим сир, кајмак, кондезирано млеко, млечни прашак итд. Поменуте године маслаца је израђено 179 милиона кер, сира 26 и по милиона кгр;: итд. Велике количине кајмака задруге употребљују за израду сладоледа, који затим продају посластичарцицама, кафанама, деликатесним радњама итд. тако ла је задружног порекла већина сладоледа, који се троши у Данској.

У извозу чајног маслаца Данска заузима прво место на свету већ од неколико деценија, и то не само по количини већ такође и по квалитету, ради чега: се дански маслац најскупље плаћа, као што се најскупље продају и данска јаја и данска: сланина. Главно тржиште да та три данска производа је Енглеска, затим Немачка. Пре светског рата, Данска је извозила- око 100 милиона кг. маслаца, за време рата извоз је спао на 15 милиона, док после рата извоз све више расте и износи трећину од целокупног светског извоза маслаца. 1926 год. Данска је експортирала 132 милиона кгр, 1928 год. 146 милиона, 1929 год. 159 милиона, а од тих огромних количина уновчено је путем задруга 94 од сто. Вредност извезеног маслаца 1929 год. износила је 7 милијарди и 700 милиона динара,

Млекарске задруге оснивају се на извесан рок, и то обично на 10 година. Кроз то време задругари не могу иступити из чланства. Ако свој иступ не изјаве барем годину дана пре него истекне тај рок, онда се чланство продужује, дакле обично за даљих 10 година и тако даље, За време чланства, задругари су дужни да путем задруге уновчују сво млеко својих крава, сем потребних количина за исхруну телади и за кућну употребу. Маслац и сир задругари купују код задруга, по истој цени, која се рачуна задругарима. Члански улози су високи и обично износе по 100 данских круна (1 круна: 15.10 динара.) Задругари су дужни да упишу по један или више улога, сразмерно према броју крава, а исплађују их у ратама, приликом наплате млека. На тај начин, задруга је у стању да код фабрике, узме на кредит потребне машине и друго као и да подигне задружну зграду. Млеко се плаћа задругарима

сразмерно са процентом масноће, што је у Данској законом прописано. Сваког месеца или сваких 10 дана, задруге дају својим члановима предујам за предано им млеко, док се коначни обрачун прави два пута годишње, кад се утврди коначни успех. Душа је задруге, нарочито у техничком погледу, пословођа, који је врло добро награђен, јер од њега у главном зависи успех или неуспех. На положај пословође постављају се људи познати са своје честитости, стручне спреме и радености, људи који су најпре провели неколико. година у млекарској пракси, затим свршили коју млекарску школу, па опет ушли у праксу и ту се истакли својим радом. У тежим питањима, дужност је пословођи и управи да тражи савета. код држав-= вих „млекарских саветника“, прворазредних млекарских стручњака са факултетском млекарском спремом. За претседника задруге бира се способно и честито лице, које има расположива времена да лично ради у задрузи, нарочито при вођењу коресподенције, евентуално и благајне. За свој труд претседник је награђен,

За развитак млекарства од велике. су важности: говедарске- селекцијске задруге: и задруге за контролу млечности: Крајем 1930 год, селекцијских задруга је 1336 са. 42.000 -задругара, који су имали укупно 545.000 крава, те су за: њихово оплођивање употребљавали прво“ класне задружне бикове, Сем тога; задруге воде- матичне књиге, у којима: се води евидењ ција о пореклу и способностима приплодне стоке. Ковтролних задруга: било је крајем 1930 год. са' 48.000 ' задругара, који су:држали: под сталном контролом 630.000' крава, са: сврхом да се утврди; колико контролисана крава троши јечма или друге пиће једнаке храњљиве вредности, да произведе извесну количину; масти: На: тај начин се: израчуна, које су краве. нај“ корисније, па се такве гаје и употребљују за приплод.

У вези са млекарством, у Данској сеје јако развило и гајење свиња, јер задруге: враБају задругарима посно млекп и'сирутку. Благодарећи задругарству, број свиња; је износио крајем 1928 г, 3,363,000. комада, док је: 1860 г, Данска имала свега 304.000 свиња. Пре светског рата, Данска је извозила око 100 милиона. кг, сланине, 1926 год, извоз се попео на. 196. милиона кг. а 1928 год. на 266 милиона кг. По количини, Данска заузима у извозу сланине друго место, по квалитету прво. 1929 године вредност експортиране сланине, говеђег и нешто овчег меса износила је седам. милијарди и 365 милиона динара. од чега је 84"), отпадало на 53 задружне кланице. Извозом живе стоке бавило се. је 1928 год. 17 задруга са 18.7000 задругара, које су експортирале стоке у укупној вредности од 150 милиона динара. Исте године било је под задружном контролом 120 одгајазишта данске оплемењено пасмине свиња и 25 одгајалишта јоркширске пасмине.

У извозу јаја Данска заузима друго место