Službeni list Vardarske banovine

Страна 2

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

скора врло мало обраћана пажња живинарству, те је по нашим селнма све по старом и данас, али се у последње време чине вдлики напори да се наш народ посвети што вишеи овој врло корисној привредној грани. Да споменемо само то, да данас Холандија, која је пет пута мања од наше земље, добије годишње само за јаја преко две милиарде динара, цифра која претставља шестину нашег државног буџета, а колико је тек користи од живине и перја. А колико се од овога може користити наш народ, најбољи је доказ тај, што је трговина са живином код нас на другом месту, пре сточарства, ратарства и воћарства, јер је у 1930 години извежено из наше земље у вредности 784.960.000 динара. Међутим ако би се ми повели у масама за савременијим начином одгајивања живине, неоспорно је да ће се народно богаство јако повећати на овој грани привреде и удесетостручити.

Наш народ на Југу, услед стицаја политичких прилика, које су владале до Ослобођења, доста је заостао, те ће му ова покретна пољопривредна изложба бити доиста најбоља школа за његово определење у свима привредним гранама. те из тих разлога ми најлепше захваљујемо иницнјаторима ове изложбе, и нарочито великом покровитељу нашем омиљеном владаоцу који се појављује у свима случајевима када треба примером посведочити љубав према народу и држави,

Аристид Бријан

У понедељак 7 марта ове године умро је у Паризу велики француски државник Аристид Бријан у седамдесетој години живота.

Овај велики покојник рођен је 28 марта 1862 године у Сен-Назару у Бретањи. По свршетку права био је адвокат, после новинар. Од 1902 године је народни посланик, а после четири године постаје министар просвете. Године 1909 постаје претседник владе. У току светског рата био је министар правде и два пута претседник владе. Године 1921 постаје по седми пут претседник владе. Његова је заслуга што је са Немачком закључио Локарнски уговор. Његов је план унији европских

држава по угледу на Сједињене Северо-Аме-

ричке државе. У више маха био је министар спољних послова те је у том 'звању са пуно разумевања садашњице и са пуно части претстављао своју земљу. Прошле године Бријан се из здравствених разлога повлачи из владе. За његов рад на консолидацији мира, добио је Нобелову награду.

Име овог великог француског државника остаће и у нашој земљи у вечитој успомени, јер је Солунски фронш дело Бријаново.

Слава великом француском државнику и нашем великом пријатељу Аристиду Бријану.

Број 1201

Ствари за размишљање

Разгледајући статистичке податке о нашем увозу за децембар месец прошле године и јануар ове године уочили смо и следеће цифре:

За ова два месеца увежено је из иностранства у нашу држлву 17.000 килограма сапуна за који је плаћено 300.000 динара, што чини просечно по 17.65 динара од килограма. Дакле ми смо дали иностранству само за два

"месеца толико новаца за сапун, међутим у на-

шој држави постоје, поред великог броја творница, и повише врло великих и најмодернијих фабрика, које ни по чему не уступају најсавршенијим постројењима те врсте на свету. Узмимо за пример фабрику сапуна Мерима у Крушевцу, у којој се израђују 112 врста сапуна, од најобичнијег за прање, те до најфи-

нијег за умивање, па онда Албус у Новом

Саду, Шихтш у Осијеку, Кукар у Лесковцу и многе друге, које производе чак и најлуксузније парфимисане сапуне. Свуда и на сваком месту говори се о кризи, али се ипак нађу многи којима је све боље што долази из иностранства, иако ми имамо и много бољих производа, те на тај начин наш новац иде туђинцима. Сваки родољуб, пријатељ наше земље, треба да купује домаће производе, јер ће на тај начин помагати и нашу индустрију и спречавати излазак нашег новца у иностранство.

Грчка је, с обзиром на данашњу кризу, забранила клање стоке и продавање меса понедељником, средом и петком, а живу стоку је добављала из Југославије, чиме је наша спољна трговина претрпела великих губитака, а месо је врло важан елеменат наше исхране.

Ми из Грчке и Италије увезли смо за децембар и јануар јужног воћа лимуна и поморанџи 3,476.000 килограма у вредности 8,200.000 динара, међутим размишљајући о овој појави долазимо до закључка, да се без меса не може дуже издржати, али да се може живети без лимуна, поморанџи и урми.

Поучна статистика Године 19830 извежено је из наше државе:

јаја за суму од 511,769.000.кокошке за 193,836.692. гуске за 34,777.637. перја од живине 43,607.100.—

783,990.429. —

укупно динара:

За месеце децембар (1981) и јануар (1932) извежено је:

јаја, живине и перја за 2,600.000 килограма у вредности 33,900.000 динара.

Ове цифре најизразитије говоре о томе, како треба обраћати врло велику пажњу на гајење живине водећи првенствено рачуна о оним врстама мокошака које су најкорисније за приплод и извоз.