Službeni list Vardarske banovine

| БИБЛИОТЕЛА УЋИБЗРЗИТЕТА | | БЕОГРАД

- З4Р

Поштавина плаћена ујготову.

«

19 МАРТА 1932. ГОД. СУБОТА

ЕЛУЖБЕНИ ЛИСТ излази један пут недељно. Годишња претплата је 80.—, а за иностранство 140.— динара. Рукописи, огласи и претплата се шаљу на адресу Банске Управе за

Уредништво Службеног Листа. — Уредник СИМИЋ СТЕВАН, директор гимназије у пензији.

Огласи се примају по утврђеној тарифи.

ЛУЖБЕ!

Пе вирдарСсће Бановине

Бј

ти. г „4: се а

БРОЈ 2— ДИНАРА

ГОДИНА 1П. Број 121 СКОПЉЕ

вата пате.

НАШЕ БОГАТСТВО

ан ке са уз та по

Врло често се чује да је наша земља таква, да јој завиде и врло моћне државе. Јер ми имамо такво поднебље, у вези са пластиком земљишта, каквим се не може похвалити друга нација. Код нас успевају сва жита, све врсте поврћа и све воћке, Наше горе изобилују огромним шумама свих врста дрвећа, а наша бујна пасишта могу да ис хране на милионе крупне и ситне стоке. Под на. шим брдима и горостасним планинама сакривају се неизмерви складови свих руда од којих се добијају најпотребнији и најскупоценији метали, без којих се не може ни замислити савремени напре. дак и цивилизација. Кроз нашу земљу протичу највеће европске реке Дунав, Сава и њихове притоке а ту су и више изванредних језера, који са својом рибом могу бити наисцрпан извор нашег народног богатства. Али и поред тога и ми осећамо свирепе замахе светске кризе, која је захватила све делове земаљске кугле. Неоспорно је да ми не би страдали у садашњици, да је наш национални културни ниво виши, јер би могли да издржимо чак иу борби са том свврепом кризом, само да је наш народ просвећен у толикој мери, да би се у свима таквим тешким приликама могао снаћи.

Али наш привредник са села је, стицијем историских прилика, у сравњењу са напреднијим земљама, јако заостао како у културном тако и у материјалнои погледу и што је овде најважније, он се слабо и са великом тешкоћом, прилагођава новом духу времена. Наш сељак је конзервативан, те га је мучно покренути на конструктиван посао, који ће га из основа препородити. (Он се тако лако не подаје причањима или разним предавањима, која му се приређују, али има једна друга ствар, која

га интересује. То су очигледна средства, угледна самоуправна или приватна имања као и разне друге привредне установе.

Ми ћемо овде казати неколико речи о живинарству. Прво ћемо изнети бројке. У току 1930 године извежено је из наше државе у иноземсшво јаја пи живине у вредности 784,960.000 динара, а у самој земљи утрошено је јаја п меса од живине за шехрашу у вредности 882.000.000 динара или боље у претпрошлој години је продано у вашој држави и извезено у иностранство јаја и живине у вредности преко 1.600.000.000 динара, цифра која нам најлепше открива тајну нашег националног богатства. Кад смо изнели ове статистичке податке, ми тиме желимо да покренемо нашег привредника на селу и у граду, да би овој привредној грани поклонио пуну пажњу. Јер само ако би се утростручило гајење наше живине, ми би за једну годину имали богатсво од близу пет милијарди динара.

Гајење живине је познато апсолутно свакоме у земљи, само је потребно да се појача интерес за савременија знања, како би у што краћем времену произвели бољи сој и већи број живине. Наш земљорадник тешко продаје своје жито, али зато лакше

" може извести живину и јаја, чија је потрошња на

светским тржиштима све већа и већа.

Многи народи, који су још раније схватили важност ове гране народне привреде, створили су тако рећи праву индустрију од живинарства. Тако на пример чувени су модерни живинарници у Италији, Северној Америци, Немачкој и другим државама, у којима се гаје на стотине хиљаде кокошака. Тамо постоје вештачке квочке, инкубатори,