Službeni list Vardarske banovine

Страна 2

које изводе одједном по десет хиљада и више пилића. И кад овај посао често раде народи, који немају жита довољно ни за своју исхрану, зашто да се наш народ не посвети са што више пажње, љубави и енергије овој привредној грани, која му нуди читаво богаство. Изневши у овом чланку ове мисли, ми се

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

Број 121

уздамо да пе се наћи велики број правих народних апостола, који ће обавестити све друштвене слојеве на селу и упутити их како ваља радити у правцу делатности и на овом пољу рада, јер ће тиме најлепше послужити своме народу и својој отаџбинв.

ПА

ПЦ

Дом Народног Здравља у Прилипу подигнут и уређен 1926 —1927 године

Ствари за размишљање

Неоспорно да је чоколада врло корисна ствар, јер садржи у себи хранљивих састојака као млека и шећера, те немамо ништа да приметимо зато, што се ова тако много троши у свима крајевима наше земље. Али имамо право да станемо и упитамо себе да ли је у опште паметно што смо за децембар и јануар дали иностранству 600.000 динара за 16.000 килограма, комико смо увезли само за два месеца.

Ми имамо у нашој држави више фабрика које израђују одличне врсте чоколада, па зар је право да запостављамо и нашу индустрију и наше домаће производе: шећер и млеко, те да наш новац дајемо туђинцима, када све можемо то-набавити у својој земљи и на тај начин помогнемо нашег привредника.

Стручне школе

Школско питање један је од најважнијих и најтежих проблема, чијим се решењем баве наше државне власти од ослобођења амо. У почетку нашег заједничког државног живота, писменост је у нашој отаџбини била на врло ниском степену, и то не само на територији бивше Краљевине Србије већ такође у

“

многим крајевима, који су вековима чамили

под игом аустро-угарских завојевача. И наша Словеначка, најписменија наша област, далеко је изостала иза неких малих али иапредних земаља, као што су: Данска, Финска и т. д. Ако пак сравнимо садашње стање нашег школства са стањем које је затечено приликом нашег уједињења, онда можемо бити поносни са оним што је до сада урађено. Нарочито ово важи за просвећивање широких народних маса. Доста је за то навести чињеницу да се је за последњих дванаест гонина број наставника и деце основних школа подвостручило. Ако узмемо засебно Вардарску Бановину, онда долазимо у том погледу до још повољнијих резултата. При крају турске владавине, у целој Јужној Србаји било је у свима српским и бугарским школама заједно око 800 наставника; данас на основним школама наше бановине делује 2500 учитеља и учитељица, у већини случајева са много бољим квалификацијама него што су биле школске квалификације предратних учитеља у овим крајевима. У Босни и Херцеговини — са територијом много већом и становништвом нешто бројнијим него што је у Вардарској бановини — 1910-1911, т. ј. после 32 године аустро-мађарске окупације, била је свега 381 државна основна школа, док их Вардарска бановина, после самих 12 година од коначног ослобођења броји 1153, т. ј. више но. троструко.

А